Србија нема довољно донора

Прве симптоме осетила је пре пет година. Милица Ђорђевић имала је повишен крвни притисак и болове у леђима. Након прегледа дијагноза је гласила бубрежна слабост, а решење дијализа. После разговора са лекарима и обуке у болници, започела је кућну дијализу.

"У осам сати се обави дијализа, слободна сам до три и трећа дијализа је у 22 сата Ја сам преко дана слободна, радим све нормално, живим нормално и немам никаквих проблема", каже Милица Ђорђевић.

Нефролог у КБЦ "Звездара" Нада Димковић каже да је то дијализа која траје 24 часа.

"Болесник на перитонеумској дијализи има континуирану метаболичку контролу, бољу крвну слику, има ређе висок крвни притисак. Нема добре трансплантације без добре дијализе, да болесник буде адекватно припремљен за трансплантацију. У супротном нећемо имати кога да трансплантирамо", каже професорка Димковић.

Болести бубрега, могу се лечити на три начина - перитонеумском дијализом, хемодијализом и трансплантацијом. Дијализа је кажу стручњаци преживљавање, а пресађивање органа излечење. Ипак донора нема довољно.

Координатор за трансплантацију органа на ВМА Ђоко Максић каже да су потребе значајно веће.

"Морамо проширити број донорских болница, морамо их боље опремити, морамо боље едуковати наше лекаре", каже др Максић.

У Великој Британији на пример годишње се уради и до 12.000 трансплантација бубрега. Да и ова област напредује, недавно је нашим лекарима, објашњавао британски хирург.

"Раније су пацијнети узимали до пет таблета, а данас само једну. Технологија је бржа и боља, а самим тим и опоравак донора", каже проф.др Надеј Хакима Хамерсмит из болнице у Лондону.

За скоро годину дана у нашој земљи урађено је далеко мање од 100 трансплантација бубрега, а потребно је 300.