Ко је био цар Николај Други Романов?

Николај Други је рођен у Москви 1868, као најстарији син цара Александра Трећег и царице Марије Фјодоровне (Дагмар од Данске). Венчао се Алисијом од Хесена (Александра Фјодоровна) с којом је имао петоро деце, преноси Танјуг.

На престо је ступио 1894. године. Под притиском јавности после револуције 1905. даровао је Русији Устав и парламентарни систем, који није довео до стабилизације прилика у земљи. Било је то време бројних револуционарних и терористичких активности широм света.

Згађен понашањем подређених и општим приликама у земљи која је у ратним околностима била изложена револуционарним трвењима, абдицирао је 15. марта 1917. године, у корист брата, који је одбио круну.

Николаја Другог и целу царску породицу стрељали су бољшевици 17. јула 1918. године у Јекатеринбургу (у совјетско време Свердловск) на Уралу.

Руска црква, првобитно загранична, а потом и Московска патријаршија, га је канонизовала, као мученика.

Николај Други подржао је Србију у најпресуднијим данима Првог светског рата, почев већ од аустроугарске објаве рата 28. јула 1914. године.

Русија, односно Николај Други пресудно је помогла Србију и слањем најразличитије помоћи без које би успешан отпор 1914. и 1915. био неупоредиво тежи.

Пошто су се Срби крајем 1915. после заједничке офанзиве Аустроугарске, Немачке и Бугарске, нашли у безизлазном положају и пошто је уследило трагично повлачење војске и народа преко планинских врлети и беспућа, пут обала Јадрана и Јонског мора, управо је интервенција Николаја Другог омогућила евакуацију Срба.

Тада, јануара 1916. Николај Други запретио је да ће Русија иступити из рата ако Британија и Француска не евакуишу Србе, односно не пошаљу флоту којом ће бити транспортовани. Потом је уследио поступни опоравак и припрема за Солунски фронт. Узима се да је на Крф тада евакуисано до 140.000 војника, а у Бизерту (тада француски Тунис) 12.000.

Поред другог, цар Николај Други 1915. омогућио и опремио добровољачке формације састављене од заробљених аустроугарских поданика јужнословенског порекла који су се нашли у Русији. Практично, осим ретких изузетака, једино су Срби приступали тим јединицама.

Споменик Николају Други који је подигнут у Београду донирала је Русија, а подигнут је под покровитељством председника Србије Томислава Николића, у улици Краља Милана, односно у парку између те и улице Краљице Наталије, односно зграда негдашње републичке Скупштине Србије и, са доње стране, Руског дома.

На месту тог парка, налазило се посланство Русије у Србији до Првог светског рата. Парк је уредила Скупштина града Београда у сарадњи са појединим руским компанијама, а радове је надгледао коаутор споменика Генадиј Проваторов.