Опроштај од Николе Симића

Никола Симић је на сцени Југословенског драмског позоришта остварио многобројне роле из комичног и драмског репертоара, али је посебан траг оставио у најдуговечнијој представи у репертоарским позориштима - "Буба у уху" Жоржа Фејдоа, у којој је играо више од 40 година.

Бранка Петрић подсетила је на 31. јануар ове године, пошто је Симић тада последњи пут играо у "Буби", а "нисмо ни претпоставили да га више никада после тога нећемо видети".

"Никола Симић поседовао је знање и умеће традиционалног комичара на нашој сцени који суверено влада сценом" рекао је редитељ Љубиша Ристић и додао да "до последњег даха није дозволио да га време прегази".

"Он је маг, не глумац" истакао је глумац Бранислав Лечић и напоменуо да је Симићу било довољно да само прошета сценом и да плени публиком. Додаје да је Симић био освешћен глумац који је могао да остане озбиљан када се сви остали смеју, као и да публици у неочекиваном тренутку приушти изненађење.

Лечић је подсетио да су у последње време свет напустили многи великани српског глумишта и да је њихова и садашња актуелност можда знак да ти великани увек остају млади.

"Он се мењао у односу на гледаоца, време, на актуелно, јер само тако може имати укус свежине", рекла је глумица Милена Васић и додала да је потребно имати осећај за меру, комично, а свеже.

О раду, животу и таленту Николе Симића говорили су и директорка ЈДП-а Тамара Вучковић, глумци Рада Ђуричин, Ирфан Менсур, Милена Васић, редитељ Здравко Шотра и кошаркаш Зоран Славнић.

Драмски уметник Никола Симић преминуо је 9. новембра у Београду у 81. години.

Рођен је у Београду 18. маја 1934. Глуму је дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију. Прву улогу добио је још као студент 1957. у ЈДП-у, чији је стални члан постао 1959. и у коме је играо до јануара ове године.

Симић је играо и у многим филмовима и ТВ-серијама. Прославио се улогом Мите Пантића у филмском серијалу "Тесна кожа" (1982 - 1991), а глумио је у популарним телевизијским серијама "Срећни људи", "Породично благо", "Агенција за СИС" и "Љубав, навика, паника".

Познат је и по томе што је у синхронизацијама цртаних филмова на српски језик, глас позајмљивао Душку Дугоушку, Нинџа корњачама и другим анимираним јунацима.

Добитник је Стеријине награде, три годишње награде ЈДП-а, Сребрне арене у Пули и награде за животно дело на филму "Павле Вуисић".