Медицински савети - истине и заблуде

Чаша црвеног вина дневно и чека нас дужи живот - то је уврежено мишљење већ деценијама, али једно истраживање у Канади говори нешто друго. Иако у себи садржи једињење које смањује ризик од канцера и срчаних обољења управо, црвено вино омета ефекте редовног вежбања, а сви знамо да физичка активност благотворно делује на наш организам.

Ово није једина здравствена заблуда – ево неколико са којима се врло често сусрећемо. На пример, дуго се мислило да су засићене масне киселине лоше.

"Некада смо мислили да су оне погубне и штетне по здравље, наука је показала да су неопходне. Оне утичу на правилан раст и развој, превенцију холестерола и осталих незаразних болести. Оне се налазе у маслиновом уљу, довољно је појести пет до шест маслина, налазе се у путеру, свињској масти", објашњава нутрициониста Дома здравља "Палилула" Милка Раичевић.

Ако је веровати старој енглеској пословици – једна јабука дневно, чува ваше здравље. Међутим, ова тврдња је само донекле тачна.

"Неопходно је да је добро оперете и ољуштите, јер се у кори налазе пестициди, а нитрити тамо где је петељка и бркови. Знате да нас они доводе до обољење и доводе до канцера и нежељених ефеката по здравље", објашњава Раичевићева.

Раније су лекари саветовали што више вежбања, данас кажу да је физичка активност лек који мора да се дозира!

"Оно што се дешава код људи који имају превелики обим вежбања је синдром претренираности - осим што је лоше за тело и метаболизам, доводи до хроничног замора и радне способности. Ако је интензитет велики, последице су повреде и акутни и други кардиоваскуларни поремећаји", објашњава ортопедски хирург Душко Спасовски са института "Бањица".

Став да је уклањање младежа опасно, последња истраживања и искуства демантују.

"Та заблуда је присутна у траговима и данас. Многи добијају савете да не треба да дирају, а многи су меланоми који треба што пре да се уклоне. И уколико се рано препозна, биће излечен", истиче професор др Лидија Кандолф Секуловић са ВМА.

Многе заблуде доводе се у везу и са такозваним сунчаним витамином.

"Због витамина Д се препоручивало сунчање и биле су и неке кућне лампе коришћене за здрав и препланули тен. Осамдесетих година је препознато да УВ зрачење, осим синтезе витамина Д, доводи до рака коже. Данас се зна да се не треба сунчати да би се синтетисао витамин Д, већ кроз храну и кратко излажење напољу", напомиње др Кандолф Секуловић.

Давно смо превазишли узимање ракије, уместо одласка код зубара или лекара. Од праисторије до данас медицина се мењала и развијала, а са њом и савети лекара.

Тако, исти савети који су раније вредели, данас могу бити бескорисни, а понекад и штетни.