Одбор продужио уговоре запосленима код омбудсмана

Заштитник грађана Саша Јанковић прецизирао је на седници Одбора да је реч о практично новим уговорима за 14 већ запослених и да је продужење тих уговора могуће једино тако што ће се изнети пред парламент.

"Дакле, сва радна радна места која су до сада постојала остају, за сада нема ниједног новозапосленог", нагласио је Јанковић, преноси Танјуг.

Такође, навео је да би његова служба, уколико Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Стручној служби Заштитника грађана буде усвојен, требало да има 106 запослених, било на неодређено, било на одређено време, што је повећање за 28 људи у односу на данас.

"То је нешто што би требало да постане оквир за рад за идуће две буџетске године", рекао је Јанковић и додао да ће и тада бити за педесетак запоселних мање, него што је првобитно, кад је формирана служба пре седам година, било процењено.

Тада је, додао је Јанковић, процењено да је за обављање свих послова потребно 150 људи без додатних надлежности, које је Заштитник грађана у међувремену добио, а пре свега је реч о Националном превентивном механизму.

Јанковић: Ефикасан рад службе 

Према његовим речима, с обзиром на стање какво је свуда у држави, у Служби Заштитинка грађана постоји потреба да се крајње скромно односи према тим ресурсима.

"Ишли смо на 106 запослених, опет рачунајући да тих 106 људи ради на отклањању свакодневних животних проблема грађана са администрацијом и да то, показало се, раде веома ефикасно. Имамо 93 одсто поступака који су завршени отклањањем недостатака", подсетио је Јанковић.

Говорећи о томе да су у обављању послова ангажовани и експерти по уговору о делу, Јанковић је рекао да је за њихов рад потребно 300.000 динара годишње.

"То је бруто новац за уговоре о делу за осам експерата који раде за Национални превентивни механизам, пошто заштитник грађана, по закону, не само да контролише поштовање права људи који су лишени слободе, већ има додатну надлежност да превентивним радом спречава настанак тортуре и за за тај превентивни рад кључни су људи из одређених области", додао је он.

Заштитник грађана је истако да су ту наведени стручњаци именом и презименом, који су радили претходних година, као и њихове биографије.

"То су све доктори наука, а има их осам и свих осам су у протеклој години за све своје трошкове коштали Србију 300.000 динара у бруто износу. И ове године ће бити толико", закључио је Јанковић.

Председник Одбора Зоран Бабић обавестио је чланове Административног одбора и да је добио затев Заштитинка грађана и Фискалног савета за умањење основице плате, у складу са законом о смањењу плата у јавном сектору.

Пошто су посланици инсистирали да им се прочита износ тих плата, председник Бабић је рекао да нето плата заштитинка грађана износи 358.022 динара, његовог заменика 313.268 динара, председника Фискалног савета 200.085 динара, а члана Савета око 180.076 динара.

Одбор је као неосноване одбио приговоре за неурачунат минули рад посланика ПУПС-а Милене Ћорилић, за службу у Заједници здравственог осигурања ПИО Осигурање Шабац, Републичком фонду ПИО, Филијала за подрињско-колубарски регион Ваљево и Савез комуниста, и посланика СНС Милије Милетића за службу у Ветеринарској станици Сврљиг.

На седници је такође утврђен списак налепница за паркирање испред Дома Народне скупштине.