Миграције глобални проблем

Док у Комесаријату за избеглице и миграције кажу да је неоствариво знати колико је људи прошло кроз Србију, а није затражило азил, из УНХЦР-а истичу да је "нерегуларна миграција" један од главних проблема.

"Србија се налази на путу тражиоцима азила, мигрантима уопште. Број лица која прођу кроз Србију је велики и нико са сигурношћу тачно не може рећи колики је. Људи се служе разним триковима, имају документе па их немају", објашњава помоћник комесара за прихват, збрињавање, повратак и интеграцију избеглица Иван Гергинов.

У изјави за Танјуг истиче да се мигрант углавном обраћају Комесаријату или МУП-у у ситуацији када из било ког разлога остану без новца или су у ситуацији када су болесни па не могу да наставе свој пут.

''Углавном је тражење азила злоупотребљено не би ли се мало прездравило или дочекале неке паре.Тада настављају свој пут јер Србија тренутно није коначна дестинација миграната", каже Гергинов.

Објашњава да број тих особа зависи од пропусности улазних граница, а њихово нагомилавање, концентрација и акомулација у Србији од пропусних европских граница у нашем окружењу.

Наводећи да је на смештају од почетка ове године било 4.000 особа, он истиче да су капацитети за смештај азиланата значајно повећани и да сада има 770 места.

Објашњава и да се у центре примају само они који су изразили намеру о тражењу азила, односно имају папир, односно потврду МУП-а.

Решавати проблем азиланата

С друге стране Душан Аралица из УНХЦР-а сматра да у Србији не постоји конзистентна политика која би се бавила миграцијама и објашњава да проблем није само у тражиоцима азила, већ у нерегуларној миграцији, односно томе што се не зна тачан број оних који су прошли кроз Србију, а нису затражили азил.

"Није све што се дешава проблем азила, већ нерегуларне миграције. Ми не знамо колики нам се број људи ваља преко границе, а то носи са собом извесне ризике", истиче Аралица и напомиње да Србија, на државном нивиоу, нема озбиљан план који би се спроводио и начин на који би се са тим новим изазовом хватало у коштац и адекватно реаговало.

Према његовим речима, у институционалном смислу највише је изграђен концепт везан за тражиоце азила. Како каже, ту су јасно утврђене надлежности и чине се напори да се макар за она лица која се изразила намеру да траже азил нека решења нађу.

Међутим, он упозорава да је једнак број, ако не и већи, оних страних држављана који само пролазе територију Србије без изражавања намере да овде траже међународну заштиту, односно азил.

"Та група људи није готово уопште виђена на радару било којих бројева и статистика. Они пролазе кроз Србију нерегистровани и њихов број се тачно не зна. Он се само оквирно може утврдити сабирајући цифре које публикују суседне земље'', објашњава Аралица за Танјуг.

Додаје да то нису тражиоци азила, већ нерегуларни мигранти, да постоји закон који регулише поступак са таквим лицима, али да то није предмт директно рада Агенције УН за избеглице.

Као илустрацију навео је да је за девет месеци у Србији 8.500 странаца изразило намеру да тражи међународну заштиту или азил, а у исто време у Мађарској такву намеру затражило је 17.000 азиланата који су ушли из Србије у Мађарску.

"Очигледно је да постоји готово једнак број оних лица који се потпуно провуку кроз Србију без да их забележи било ко", каже Аралица и додаје да није једноставно разлучити ко су лица за која Србија има озбиљну међународну обавезу, а ко злоупотребљава систем азила.

То, како каже, ствара код становништва, па тако и грађана Боговође, забуну. Он истиче и да УНХЦР сматра да је неопходно успоставити чврсту оперативну сарадњу између надлежних институција и посматрати миграције у ширем захвату.

Уз подсећање да је у Боговођи пре недељу дана опет одржан протест истиче да су након њега начелник управе за странце МУП-а из Ваљева, управник центра, представници Месне заједнице и представници тражици азила обишли све дестинације на којима је некад виђен илегални мигрант - у шумама, викендицама, печуркани и свим осталим местима око центра за тражиоце азила у Боговађи и да су тамо су затекли осам особа.

"Свих осам особа је доведено у центар и МУП ће видети да ли о коме се ради једнима или другима", рекао је Гергинов.