Теорија не користи пракси

Већина ученика лако израчуна површину квадрата или правоугаоника, а мало њих површину коју заузима постоље лампе тог облика. Иако лако препознају ваљак, лопту или пирамиду, када се та тела нађу унутар неког другог предмета, не уочавају их.

"Наши ученици више имају академских знања него примењивих и то се може видети у овом примеру. Фактори који утичу на успешност на тестовима јесу наставне методе и средстава које се користе у школи, колико су разнолика, колико наставник користи нове наставне методе, техничка помагала, компјутер, интернет, колико су ученици мотивисани за учење на часу", каже Драгана Станојевић из Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.

У Министарству просвете кажу да је лоше функционално знање последица круте поделе наставе на предмете.

"Ми имамо развијене предметне компетенције, односно стандарде за појединачне предмете. А постоји много тога што нису предметне компетенције, много тога што је неопходно научити а нема га ни у једном предмету", каже Срђан Вербић, министар просвете Србије.

Према његовим речима, потребно је да се учење у школама персонализује, да свако узима највише од онога што су реалне могућности ученика и интересовања.

Недостаје, кажу стручњаци, и повезивање знања из различитих предмета.

"Неки предмети као што су математика, физика, информатика или хемија и биологија подразумевају да ученици оно што науче у неком од тих предмета могу да примене и када у неком од разреда буду радили неки други предмет", каже Миља Кривокућа, школски психолог.

Она истиче да се често показује да ученици нису довољно савладали градиво да би могли да примене нешто из математике у физици, нешто из хемије у биологији.

Да теоријско знање предњачи у односу на функционално показали су и резултати наших ученика на ПИСА тестовима. Упућени решење овог проблема виде у промени наставних метода и коришћењу различитих техника учења.