Расељени Срби на задушницама у Ђаковици

Надгробни споменик предака Драгана Пековића је међу ретким недирнутим споменицима на гробљу у Пискотама недалеко од Ђаковице. Гробље годинама није чишћено. Поред споменика, на гробљу је порушена и капела.

"Шта су мртви коме криви. Они су своји на своме. Ми долазимо да их обилазимо, али све тужније и тужније, све горе и горе", каже расељени Ђаковчанин, Драган Пековић.

Расељени из Ђаковице су више пута у последњих годину дана покушавали да дођу до Пискота. Нису добијали дозволу локалних власти. Зато су данашњи долазак неки искористили да подигну надгробне плоче.

У још горем стању је православно гробље у оближњем селу Петровац. На њему је око 200 гробова. Од рата, ниједном није очишћено. Одржавање гробаља је посао локалне власти у Ђаковици, које су ове недеље порушиле пет кућа породице Стефић у центру града.

Зора Стефић, која је на Задушнице дошла са другим расељеним Србима на гробље, рекла је  да њена породица није добила никакво обавештење о рушењу пет кућа њене породице нити позив од локалних власти у Ђаковици, а о рушењу је сазнала преко медија.

"У Ђаковици си биле четири велике куће породице Стефић у којима је пре 1999. године живело двадесетак породица. Мој свекар Коста и његов брат имали су једну кућу са два улаза у којој смо живели мој супруг и ја са децом, као и други наши рођаци", навела је Зора Стефић.

Зора је навела да је за Стефиће Ђаковица и даље град за који су везани и да би се они вратили у свој град ако се нађе неко ко ће да обнови њихове порушене куће и ако се створе услови да се коначно врате сви расељени Срби који то желе.

Председница општине Ђаковица Мимоза Кусари Љиља каже да свако ко има чисту савест, може да види своју имовину. Нека сами одлуче да ли хоће да се врате, а то могу да ураде, додаје Мимоза Кусари Љиља.

Стефићима међутим није било дозвољено да обиђу имање и остатке порушених кућа, на неколико десетина метара од цркве у центру Ђаковице.

Власти дужне да створе услове за повратак расељених

Представник Удружења расељених из Ђаковице Ђокица Станојевић рекао је да расељени могли Срби нису могли да пронађу гробове својих предака, јер је гробље врло запуштено.

Расељеним Ђаковичанима било је забрањено да за прошле задушнице, у фебруару обиђу гробља као и манастир Успења пресвете Богородице који се налази у граду.

Ђокица Станојевић истакао је да расељени позивају међународну заједницу и свет да спрече рушење њихових кућа и да помогну обнову раније срушених, како би расељени могли да се врате.

"Ми ако смо грешили, немојмо да дозволимо да нове генерације греше. На задушнице, ми одајемо пошту умрлим Ђаковчанима и уједно тражимо опроштај за њих и за себе", истакао је Станојевић.

У општини Ђаковица пре рата живело око 12.500 Срба, од којих 174 у Петровцу, док је у Пискотама било 145 српских домаћинстава.

Данас у Ђаковици живе само четири Српкиње старице, монахиње у обновљеном манастиру.

После неколико сати у Ђаковици, група расељених Срба из тог града обишла је манастир Високи Дечани и Пећку патријаршију.

Задушнице у Приштини уз запуштена гробља

И расељени из Приштине, њих око 120, обишло је српско православно гробље у том граду да по традицији запале свеће и дају даћу за упокојене рођаке.

Приштински парох Дарко Маринковић, који је служио помен упокојенима, рекао је агенцији Бета да су расељени Срби на гробље дошли аутобусима из Београда и Ниша.

Православно гробље обишли су и преостали Срби који живе у Приштини, као и двадесетак интерно расељених приштинских Срба који већ петнаест година живе у селима централног Косова, као и у северној Митровици.

Расељени су се и за ове задушнице пробијали кроз коров и трње да би пронашли гробове својих најмилијих пошто већи део православног гробља у Приштини нико не одржава.