Умро Слободан Радуловић

Радуловић је умро у кућном притвору, пошто је првостепено осуђен на пет година затвора као члан "стечајне мафије", подсећа агенција Бета.

Он је пре два дана пред Специјалним судом рекао да су за његов прогон криви Војислав Коштуница, Мирослав Мишковић и Милан Беко.

Радуловић је осам година био у бекству, а правосудним органима Србије се предао 12. априла.

Радуловић је рођен 27. јануара 1943. године Дипломирао је на Економском факултету у Београду 1968. године.

Почео је да ради као референт и временом постао комерцијални директор у ХИП Панчево, затим је био директор Индустрије пластичних маса "Букуља", директор Дирекције за робне резерве Београда, секретар за привреду у Скупштини града Београда.

Годину дана је био потпредседник производно-трговинског система "Центропром", а 1990. постао генерални директор Трговинског акционарског друштва "Ц-маркет", који је отуда настао.

Радуловић је у Скупштини Србије био посланик од 1992. године до 1996. године.

Био је члан Демократске странке из које је искључен у априлу 1994. године, након што је прихватио функцију потпредседника у Влади Србије.

Потпредседник Владе Мирка Марјановића био је четири године, од 24. марта 1994. до марта 1998. године.

У септембру 1995. приступио је Новој Демократији Душана Михајловића, у којој је одамах добио функцију потпредседника странке.

Био је један од 24 оснивача пословног клуба "Привредник".

Као човек који је до 5. октобра био близак породици Слободана Милошевића, био је на списку људи којима је крајем 2000. забрањен улаз у земље ЕУ.

Због сумње да је опљачкао "Ц маркет", против Слободана Радуловића је покренута истрага у децембру 2005. године.

Управа криминалистичке полиције расписала је 13. априла 2006. потрагу за њим, пошто дан раније приликом хапшења групе од деветоро осумњичених за привредни криминал и корупцију, није био доступан органима полиције.

Средином септембра 2007. Радуловић је и-мејлом послао писмо Савету за борбу против корупције Србије, у којем је тврдио да је невин и оптужио бизнисмене Милана Бека и Мирослава Мишковића.

Говорио је француски језик, био је ожењен и са супругом Вукицом имао је две кћерке, Јелену и Наташу, које живе у Шпанији.