Годишњица рођења Димитрија Давидовића

Димитрије Давидовић покренуо је 1834. године у Крагујевцу Новине србске, прве дневне новине у тадашњој Кнежевини Србији. Још 21 годину раније истоимене новине покренуо је у Бечу.

По узору на француски и белгијски устав израдио је 1835. устав за Србију, назван касније "Сретењски", јер је усвојен на Сретење те године.

Први устав модерне Србије у систем власти увео је у Народну скупштину, а све у настојању да ограничи владавину кнеза Милоша, којем се после Другог српског устанка из 1815. године супротстављала Народна канцеларија, односно од 1826. године "Београдски суд".

Због Милошевог апсолутизма избило је више буна, а оне су, посебно Милетина буна из јануара 1835, биле повод за доношење устава.

Након што је Књаз после само месец дана, марта 1835. повукао устав, Давидовић је пао у немилост.

Каснијих шест устава Кнежевина и Краљевина Србија доносила је 1838, 1869. године, 1888, 1901. и 1903. године.

У Кнежевину Србију преселио се 1821. године, до 1829. био је секретар књаза Милоша Обреновића.

Давидовић је извесно време био и министар унутрашњих послова и просвете, али и дипломата. Бавио се публицистиком и превођењем.

Његова најзначајнија дела су "Историја народа србског", "Ђејанија к историји србскога народа", "Описаније Жиче".

На оронулој кући у Главној улици 6 у центру Земуна, у којој је рођен, постављена је 1985. године спомен-плоча Удружења новинара Србије, а објекат је проглашен за културно добро од историјског значаја. У непосредној близини, на Земунском кеју, налази се Давидовићева биста.

Давидовић је умро 1838. у Смедереву, где је и сахрањен.

Његово име носе средња школа у Земуну, основна школа у Смедереву и улице у неколико градова у Србији.