Читај ми!

Још има места на факултетима

Док се неки факултети жале на мало простора, јер би по интересовању младих могли да школују далеко више академаца, други остају без студената. Ове године је и после другог уписног рока на државним факултетима остало слободних места, па су Нишлије покренуле иницијативу да им се одобри трећи уписни рок.

На Електротехници у Београду и ове године гужва, а деветоро бруцоша, који су освојили свих сто поена на пријемном, добили су награду од факултета.

"То ми је био природни наставак после Математичке гимназије и нисам имао никакву дилему око наставка студија овде у Србији, одмах сам се одлучио за ЕТФ", каже Владимир Сладојевић, бруцош ЕТФ-а.

Да би услови били идеални, требало би дупло више квадрата за рад. Овако, сваке године је двоструко више кандидата, па веће студентске квоте чакају нову зграду и решење имовинско-правних односа.

"Треба та зграда да се реконструише и да се прилагоди намени, научноситраживачком раду, Министартсво просвете покренуло је акцију да се обезбеде средства преко Агенције за јединствено управљање пројектима", Бранко Ковачевић, декан Електротехничког факултета Универзитета у Београду.

С друге стране, у Нишу је на свим факултетима остало слободних места, па је покренута иницијатива да се одобри и трећи уписни рок.

"То није проширење квота, већ одобрене квоте, Ради се о око 700 места, већином за самофинансирајуће студенте на свим факултетима, нешто мало је буџет", каже Добрица Живковић, проректор Универзитета у Нишу.

И док Нишлије чакају одлуку ресорног Министарства, а цео посао би требало да се обави током ове недеље, на Новосадском универзитету потврђују да је и на њиховим факултетима остало слободних места, али да не постоји иницијатива за још једним уписом.

"Када узмемо у обзир да је одређен број места одвојен за мањинске групе, за програме "Свет у Србији" и "Србија у региону", наше људе који су завршили школовање у иностранству, можемо рећи да је Универзитет у Београду попунио места", каже проректор тог универзитета професор Миодраг Поповић.

Као разлог за мањи број бруцоша, професори наводе пад наталитета, већи избор високошколских установа, запошљивост одређене струке, као и то да су све очи упрте ка Београду, односно да млади за наставак школовања најрадије бирају Београд.

И управо ту су, да би се остварили годишњи наставни план, неки факултети почели да раде пре званичног почетка академске године.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 19. април 2026.
11° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом