Дисциплинске пријаве против 11 адвоката

Поступци су покренути због непоштовања Кодекса професионалне етике адвоката и Статута АКС, прецизира се у информацији Адвокатске коморе Србије достављеној Танјугу.

Одлуку о обустави рада свих адвоката у Србији донела је Скупштина АКС 13. септембра. У саопштењу Адвокатске коморе Србије додаје се да су све дисциплинске пријаве послате пријављеним адвокатима на изјашњење, а они имају рок од осам дана да се о њима изјасне.

Након тога ће надлежни дисциплински тужилац сваке Коморе одлучити о подизању оптужнице, указано је у саопштењу.

Уколико се утврди одговорност тих адвоката, њима могу бити изречене дисциплинске мере, као што су новчане казне или брисање из именика адвоката (губљење лиценце за рад).

У међувремену, председници адвокатских комора у Србији констатовали су на данашњем састанку да се протест адвоката наставља. Најављују протестна окупљања од уторка, 30. септембра.

Осим формирања Протестног одбора, који ће бити у сталном заседању, договорено је да све коморе на својим интернет страницама објављују одлуке и информације у вези са протестима адвоката.

У случају привођења адвоката, како се додаје, одмах ће бити обавештавано целокупно чланство, средства јавног информисања и организована јавна окупљања, док ће се адвокати организовати како би пружили материјалну и другу помоћ породици адвоката.

Представници адвокатских комора ће у случају хапшења адвоката, како се наводи, обавестити све адвокатске коморе у региону и Европи ради пружања понуђене помоћи.

У најкраћем року, наводи се у саопштењу, одржаће се и конгрес адвоката Србије уз учешће председника и представника Европске уније адвоката и адвокатских комора из Европе, посвећен уставном положају и основним принципима на којима почива адвокатура.

Иначе, београдски адвокати почели су обуставу рада 10. септембра, а адвокати из целе Србије недељу дана касније.

Адвокати су рад обуставили јер траже од Министарстава правде и финансија да се реши питање паушалног пореза који је ове године адвокатима повећан од 40 одсто, а у неким случајевима и до 100 или 300 одсто, као и да се измене поједине одредбе Закона о јавним бележницима и пратећих закона.