Изостанци – бољка српског школства

Навика да се нередовно долази на наставу – стиче се још у основној школи. У средњој, већ је манир коме се тешко одолева.

Ветар дува од куће, упозоравају професори. Школу ни сами родитељи не схватају озбиљно.

"Па родитељски састанци су празни, или врло мали број родитеља је присутан на њима. Друга ствар је градиво које је пренатрпано разноразним чињеницама, па ученици иду линијом мањег отпора", истиче Милорад Антић из Форума средњих стручних школа.

Изостајање са наставе често је и тактика да се до добре оцене дође на лакши начин, уз избегавање препрека. Такав "слалом" подржавају маме и тате.

"Родитељи им правдају то – као боље ти је да имаш добре оцене а изостанке ћемо ми да правдамо", каже Антић.

Да би стали томе на пут и смањили изостанке – разредне старешине прибегавају различитим методама.

"Буквално терам родитеље да ми дођу лично, дакле не примам оправдања од деце. А такође је врло популарно одлажење са последњих часова, као – "боли ме глава"... е ја терам родитеље да ми се јаве", каже Љубица Лалић, разредни старешина.

"Оно о чему смо ми на нивоу школе разговарали и надам се да ћемо ускоро реализовати јесте да се стимулише присуство на часу на тај начин да се у критеријуме за оцењивање стави присуство ученика на контролним и писменим задацима и на редовној настави", каже Раде Зајек, директор Шесте београдске гимназије.

Из Министарства подсећају да школе имају и друге механизме да спрече изостајање деце са наставе.

"Ако га родитељ подучава и омогућава му да не иде на наставу, што је природна потреба детета у том узрасту, онда се ту ради у суштини о занемаривању родитељске улоге. Школа може да активира центар за социјални рад и да каже – ми бринемо за то дете", каже Биљана Лајовић из Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Због изостајања детета из школе у Великој Британији, родитељи се кажњавају новчано у износу до 2.500 фунти или друштвено-корисним радом, па и затвором.