Азил затражило 7.000 људи, 15.000 без контроле

На конференцији "Систем азила и миграције: две приче" наглашено је да се око 10.000 до 15.000 људи слободно креће Србијом, од југа ка северу, без контроле, преноси Танјуг.

Србија неће решити проблем миграната уколико регионална сарадња на западном Балкану не добије на динамици и ако спровођење политика које се тичу те области није координисано, сагласни су учесници скупа.

Речено је и да ће на путу ка пуноправном чланству у ЕУ, посебно када се отвори поглавље 24, бити значајно супростстављање нерегуларним миграцијама.

Државни секратар у Министарству унутрашњих послова Александар Николић навео је да је говоре о порасту броја тражилаца азила истакавши да је у току 2008. године број издатих потврда о израженој намери да се тражи азил у Србији био 77, у 2009. години 275, у наредној 520, у 2011. години 3.134, пре две године 2.723, а у прошлој 5.065.

За првих осам месеци ове године азил је затражило 6.974 лица, додао је Николић и подвукао да велики број оних који траже азил у Србији заправо немају озбиљну намеру и да остану у земљи.

Према његовим речима, грађански рат у Сирији приморао је три милиона избеглица да покушају да створе себи боље услове за живот не обазирући се на опасности које их очекују на путу ка земљама ЕУ, што отвара могућност за нова кријумчарења људи воденим путевима, коришћењем туђих путних исправа, фалсификовањем виза.

"Процена је да ће значајан део популације нерегуларних миграната из афричких и азијских земаља, угрожених погоршањем економске и безбедносне ситуације, бити млади, који ће се кретати без пратње родитеља или старатеља чиме се повећава опасност од трговине том категоријом људи због радног и сексуалног искоришћавања", додао је Николић.

Када је реч о држављанима Србије који злоупотребљавају безвизни режим, МУП је од јануара до августа поднео 11 кривичних пријава против 14 лица за извршено кривично дело омогућавање злоупотребе остваривања права азила у страној држави, рекао је Николић.

И грађанима Србије се тргује

Извршна директорка Фондације за отворено друштво Србије Јадранка Јелинчић упозорила је да се миграција и трговина људима тиче и Србије, која је до сада била транзитна земља, а сада њени грађани постају предмет трговине.

Јелинчићева је посебно указала на нов тренд одвођења грађана Србије на раду у инсотранство, на пример у Русију, Уругвај и друге земље, углавном на превару.

"Ти људи заслужују озбиљну заштиту своје државе", рекла је Јелинчић, а заменик заштитника грађана Милош Јанковић додао да није највећи проблем смештај азиланата, већ то што држава нема јасно дефинисану миграциону политику.

"Око 10.000 до 15.000 људи се слободно креће Србијом, од југа ка северу, без контроле, а имајући у виду дешавања у свету и земље из којих углавном долазе, појачана је опасност од тероризма и еболе", рекао је Јанковић.

Према његовим речима, организовани лекарски преглед азиланата не постоји и само мали број тих људи је прегледан када је ушао у земљу.

Амбасадор Норвешке, уз чију подршку је и одржана конференција Рагнар Камсваг рекао је да је важно да постоје добре политике управљања миграцијама, јер је то заједнички проблем свих земаља, а не само Србије, која је на миграционом путу људи из Пакистана, Сомалије, Ирака и то преко Турске, Бугарске, Грчке.

"Све је више илегалних миграната и зато се политике у овим државама морају мењати. У Србији данас има пет центара за азиланте, неки су привремени, али се надам да ће укупан број ускоро бити повећан", рекао је амбасадор.

Камсваг је рекао да постојећи закон који регулиште ту област предвиђа постојање канцеларије, а да за сада постоји само одељење у оквиру МУП-а.

Додао је да ће Србија морати да се усклади законска регулатива са европском, али да је ипак, дошло до одређених помака.

"Преговори о поглављу 24 ће бити важни и схватите то као прилику за развој, Србија мора да одговори на проблем миграције са своје територије, јер је и даље велики борј оних који одлазе у друге земље и траже азил", закључио је амбасадор Камсваг.