Муке с београдским кривим "торњевима"

У београдском солитеру у Кнез Даниловој 12, који се још током изградње пре четири деценије накривио за 60 центиметара, живи око 400 људи. Кажу да нису забринути што је њихова зграда прва на листи кривих зграда у Београду.

Један од станара рекао је да се то примети онда када се отварају врата, па нагну на једну страну, или када се, на пример, лоптица баци на под.

Да би показали колико им је стало до њиховог солитера направили су и сувенире на ову тему.

Анализа грађевинског факултета показала је да је, иако нагнут, солитер стабилан, а зграда има употребну дозволу. Трошкови санације могли би да достигну и 300.000 евра.

Са нагибом од 45 центиметара друго место на листи накривљених објеката је торањ католичке цркви у Брегалничкој улици. Изградњом нових темеља торањ је осигуран. И зграда Природно-математичког факултета, која се накривила за око 30 центиметара, у међувремену је стабилизована.

Пре неколико година, четвороспратница на Звездари потонула је за тридесетак центиметара. Станарима су уништени подруми, али тежих последица није било јер је зграда равномерно слегла.

Непосредно по усељењу у објекат у улици Војводе Влаховића 53 станари су приметили да зграда неравномерно слеже. Иако кривљење ове зграде није тако велико, и овде је неопходна санација темеља.

Објекти се могу и исправити уклањањем материјала испод дела темеља који се подиже, или подизањем стране која тоне. Могуће је уметнути мега шипове, који остају трајно у носећем фундаменту и зграду враћају у нормалан положај.

Због високих трошкова, које код старијих зграда морају да покрију станари, интервенције су ретке. Тамо где се санација изводи само се постављањем бетонских шипова зауставља даље нагињање.