Да ли су јаловишта у Србији безбедна

Да ли су јаловишта у Србији безбедна, колико их има, на која треба обратити пажњу, за РТС говори Божидар Ђокић из Геолошког завода.

После мајских поплава више хиљада кубних метара јаловине излило се због пуцања бране из рудника у Столицама. Сада је јаловина дошла и до Дрине.

Да ли то значи да су бране лоше направљене, необезбеђене?

То делом може да значи да бране нису биле обезбеђене, а с друге стране, заиста је реч о енормној количини кише која је пала и то је најнесрећнија комбинација околности.

Имамо неколико десетина јаловишта на територији Србије. Да ли је неко од њих потенцијално опасно?

Она су распоређена у западној, централној и источној Србији и не треба страховати, треба бити опрезан и пратити стање у њима и око њих, јер оно што се десило у Столицама – то клизање материјала је само један убрзан процес који се стално дешава у тим јаловиштима – да се вода процеђује кроз њих, улази у подземне воде и материјал се развејава на околне површине које су врло често пољопривредне, улази у ланац исхране.

Да ли треба да страхује Горњи Милановац? Брана Рудник чува 10 милиона тона јаловине. 

Она јесте безбедна, али мора да се перманентно прати стање на њој. Треба обратити пажњу код рудника и депонија које нису активне више година. Имали смо лоших искустава – искуство Великог мајдана и Мајданпека. 

У свету се јаловина не само одлаже него даље прерађује. Можемо ли ми то да радимо? 

Ми смо имали истраживање у вези са Великим мајданом – да се тај материјал делом користи у путоградњи, па треба у том правцу наставити истраживање како јаловина не би била опасан отпад него и корисна сировина.