Србија активно против климатских промена

Томислав Николић је говорио на самиту поводом климатских промена у седишту Уједињених нација у Њујорку.

"Били смо и остаћемо део заједничког тима и активни учесник у том послу, у нади да ће наука што пре понудити јасне одговоре и несумњиве доказе, а политика најбоља и најбржа решења", рекао је Николић, саопштено је из канцеларије председника Србије.

"Србија ће кроз своје институције, поштујући релевантна међународна документа, а пре свега Оквирну конвенцију УН о промени климе и протокол 'Кјото', наставити да даје допринос активностима УН, и свим другим, пре свега европским и регионалним иницијативама у пословима око мониторинга климе и смањењу негативних утицаја климатских промена", рекао је Николић.

Како је нагласио, пред нама су две могућности – да не радећи ништа прихватимо ситуацију каква јесте и да јој се препустимо, или да преузмемо одговорност да је променимо како бисмо обезбедили напредак човечанства. 

"Србија жели да напредује и нема алтернативу", додао је председник Србије.

Николић је навео да је на политичким лидерима данашњице одговорност за доношење заједничких одлука од којих ће у великој мери зависити благостање будућих генерација.

"Већ одавно је јасно да решавање питања глобалних климатских промена захтева свеобухватно деловање, како на мултилатералном – кроз активности УН – тако и на регионалном нивоу. Настојећи да допринесе у решавању тог проблема, Србија је спремна да да свој допринос, посебно имајући у виду да је већ месецима жртва катастрофалних поплава", рекао је Николић.

Захвалио је представницима држава, влада и многобројних организација који су помогли Србији у тешким тренуцима наком поплава и "несебично притекли у помоћ".

Николић је закључио да ће последице климатских промена додатно повећати напетост узроковану великом неједнакошћу, која већ постоји у свету.

"Катастрофичне предикције будућности намећу различите рестрикције које највише погађају најслабије, оне који тек треба да покрену индустрију и обезбеде бољи живот својих грађана. Земље у развоју само незнатно доприносе глобалном загревању; њима се мора пружити могућност да се развијају, чак и ако то значи увећање емисије штетних гасова. За развој не постоје само морални разлози", рекао је Николић у обраћању учесницима скупа.

На маргинама самита, председник Николић је рекао да су за уништење озонског омотача и глобално загревање одговорне развијене земље, које сада желе да успоставе правила која сиромашне земље неће моћи да испоштују.

"Србија сигурно није држава која је упропастила озонски омотач и подигла температуру на земљиној кугли, а ипак је доживела поплаве чије последице не може сама да отклони", рекао је Николић.

Председник је рекао да су неке земље подигле градове и изградиле економију не водећи рачуна о штетним последицама, а да сада, одједном, желе да успоставе правила која ће за неразвијене земље представљати рампу.

"Ако уведете такве стандарде, сиромашне и неразвијене земље неће моћи да их испоштују", упозорио је председник Србије.

Француски председник најавио је да ће Париз уплатити милијарду долара у Зелени фонд, који ће помоћи сиромашним земљама да се суоче с ефеткима стаклене баште.

"Француска ће тај новац уплатити у наредних неколико година. Планирамо и да смањимо емисију штетних гасова за 40 одсто. И Европа чини све што може", навео је Оланд.

У борбу за очување планете укључили су се и познати.

Изасланик генералног секретара УН за климатске промене Леонардо ди Каприо рекао је да су климатске промене највећи изазов у историји човечанства.

"Не можемо да игноришемо то да нам се климатске промене дешавају све чешће и интензивније. Времена немамо", навео је Леонардо ди Каприо.

Скуп о клими у Њујорку протиче у знаку климатских протеста широм света. Научници упозоравају да ће, уз постојећу емисију штетних гасова, Земља до краја века бити топлија за пет степени.

У Њујорку је данас почело 69. редовно заседање Генералне скупштине УН, посвећено глобалном загревању. Шефови држава и влада више од 120 земаља говоре о климатским променама ради постизања међународног споразума, чије је потписивање предвиђено за 2015. годину у Паризу.

Председник Србије Николић имао је данас у Њујорку одвојене билатералне сусрете са председником Филипина Бенигном Акином III, као и са председником Египта Абделом Фатахом ел Сисијем.