Опрезно са понудама за рад у иностранству

Тако је један Нишлија, према тврдњи полиције, у последњих неколико месеци преварио 70 грађевинских радника, нудећи им лажне послове у земљама Европске уније. Надлежни саветују раднике да прихватају послове које нуде само лиценциране агенције.

Пошто је остао без посла на грађевини, рад у иностранству изгледао је више него примамљиво. Чак и без потписаног уговора, на реч, кренуо је на пут од 3.000 километара да би прехранио породицу. Када је Драган Васиљковић стигао у Сочи, услови нису личили на оне који су му обећани.

"По собама нас је било 10, 12, 14 – како су где могли да нас сместе, само да нас буде што више. Онда нам је обећано да ће нам средити папире, да ћемо добити радну визу. Кад питамо: 'Кад ће паре?', он каже: 'Сутра, сутра'. Нису ми платили. После месец дана добили смо 20 евра", рекао је Васиљковић.

Тешка економска ситуација, али и приче о људима који су у иностранству напунили новчаник разлози су због којих су многи спремни да у све поверују.

"Спремни су због тога што су обећане награде често вишеструко веће него што би могли да зараде за, рецимо, месец дана рада овде. Неколико месеци рада у иностранству често значи, заправо, неки приход који би овде често могли да стекну и за годину дана. Дакле, то је нека врста лутрије, ако можемо да кажемо, с тим што у овој врсти лутрије улог је много већи – често је ваше здравље и можда ваш живот, не само новац који уложите", каже социолог Владимир Вулетић. 

Иако радници очекују да извуку премију у скандинавским земљама, пракса говори другачије. Инспектор рада у Ослу нам је то и потврдио.

"Нажалост, често доживљавамо непријатности поводом неисплаћених плата и да послодавци оду под стечај после неког времена, а после три-четири месеца долази радник код нас и очекује да ће му држава помоћи да исплати плату. Ту наша инспекција рада у Норвешкој не може да им помогне и препоручујемо им да ангажују приватног адвоката", каже инспектор рада у Ослу Ненад Томић.

Како не би тражио правне услуге које ће дебело да плати, радник мора себе да осигура. Најсигурнији посао може да нађе преко лиценциране агенције за запошљавање у иностранству. Таквих је на сајту Министарста рада 68, а међу њима и Национална служба за запошљавање (НСЗ).

"Обавеза запошљавања у иностранству прописана је Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености. Дакле, сваки радник, мигрант, пошто оде у иностранство, пре него што прихвати услове за запошљавање, мора да потпише уговор о раду са послодавцем и управо НСЗ је ту да спроведе цео поступак и да се увери да је читав поступак прошао по закону", каже Бошко Латковић из Националне службе за запошљавање.

Након потписаивања уговора, НСЗ три месеца прати да ли је обећано и испуњено. Ту је и инспекција рада, која проверава да ли агенције у посредовању раде како треба.

"Можемо да поступамо тако да их казнимо са одузимањем дозволе и забраном рада до три године. Та забрана не односи се само на рад агенције, него и на лице које је оснивач агенције", каже Ивана Чикарић из Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања.

Злоупотреба радника на којој организоване групе зарађују може се третирати и као трговина људима. Зато и постоји Стратегија за борбу против трговине људима која предвиђа и контролу агенција за запошљавање наших људи у иностранству.