Селаковић: Европски пут и промена Устава

Министар Селаковић је у интервјуу Фонету објаснио да европски пут Србије подразумева промену Устава, како би се, када је реч о правосуђу, повећао степен независности судства. 

"Када је у питању уставнотворност, када су у питању њени устави, Србија је кроз велики део своје модерне историје, дакле у 19. и 20. веку, у овом делу Европе била авангарда. Често су друге државе писале своје уставе, угледајући се на Србију. На жалост, ситуација данас није таква", рекао је Селаковић.

Његова је жеља, као правника, грађанина и оног ко је тренутно на челу Министарства правде, да Србија "добије баш такав Устав, који ће свакоме моћи да послужи као пример устава добро организоване, правно уређене, демократске, модерне државе, која итекако инсистира на својој државотворности, али гледа у будућност. И не само што гледа, већ и ради на томе да у ту будућност дође што пре".

Према речима Селаковића, до промене Устава ће доћи када се испуне сви услови са спровођење једног тако великог, крупног и компликованог корака.

Промена Устава није нешто што треба да се дешава сваког дана или сваке две, пет или 10 година. Промена Устава је, ипак, корак на који се одлучује после постизања широког
консензуса и када се тачно зна шта хоће тиме да се постигне, напоменуо је Селаковић.

Подсећа да Устав Србије познаје два начина промене, један је онај који се реализује путем референдума, а други само кроз учешће посланика у Народној скупштини.

Када је реч о променама оних делова Устава који се тичу уређења власти, а то јесте и судска власт, прецизирао је Селаковић, онда се за такве врсте промена захтева и спровођење референдума.

Управо је то оно што ову конкретну промену Устава чини значајно захтевнијом и компликованијом, оценио је Селаковић.

Поводом извештаја Европске комисије о скринизима за поглавље 23, недавно пристиглог у Београд, Селаковић наводи да је то врло важно преговарачко поглавље које обухвата три области: основна права, правосуђе и борбу против корупције.

У скрининзима који су завршени још током прошле године за ово поглавље, идентификовани су многи проблеми. Ти проблеми за нас нису били тајна, нити је њихово идентификовање за нас изненађење, рекао је Селаковић.

Према његовој оцени, за решавање су "најозбиљнији, најобимнији и најзахтевнији" проблеми из области правосуђа и борбе против корупције.

Селаковић, при томе, издваја оне проблеме из области правосуђа који указују на "недовољан степен независности судија, због тога што избор судија има директну везу са законодавном влашћу и посредну са извршном влашћу".

На тај начин захтева се од Србије да дође до промене Устава, да се изврши управо промена начина избора носилаца правосудних функција, односно судија, председника судова, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, нагласио је Селаковић.

Ту постоје и друге препоруке Европске комисије које захтевају одређене мере, али смо те мере, напомиње Селаковић, "ми предвидели, како нашим националним акционим плановима, тако и Акционим планом за поглавље 23".

Као што сам говорио претходних месеци, када сам за септембар месец орочио активности Министарства правде за израду Акционог плана за поглавље 23, тако смо и урадили, истакао је Селаковић.

Испунили смо рок који смо себи поставили, додао је он, и прва верзија Акционог плана за поглавље 23 и за сва та потпоглавља је завршена, и у форми нацрта упућена у Брисел.

Прецизирајући неке од препорука из извештаја о скринизима за поглавље 23, Селаковић је објаснио да се, кад је реч о Високом савету судства и Државном већу тужилаца, инсистира на промени начина избора њихових чланова.

Улога Народне скупштине у том избору такође би требало да буде преиспитана, јер је она, према речима Селаковића, непосредно доведена у везу са интегритетом, односно независношћу и самих чланова Високог савета судства.

Селаковић је подсетио да се у процедури Народне скупштине већ налазе предлози за измену и допуну Закона о Високом савету судства, као и о Државном већу тужилаца, који ће током јесени бити разматрани.

На такав начин ми ћемо неке од мера у овом тренутку, док не дође до промене Устава, успети овим изменама и допунама да испунимо и унеколико да побољшамо то стање, сматра Селаковић и указује да су решења лимитирана актуелним Уставом.

Упитан да ли су решења из предлога ових закона ипак могла да буду боља, Селаковић је одговорио да су она у овом тренутку представљала максимални консензус свих оних који су учествовали у њиховој изради и "додатна су гаранција независности" Високог савета судства.

Када дође до промене Устава, свакако да ћемо након тога доносити и закон о Високом савету судства и Државном већу тужилаца, најавио је Селаковић, тако да ове одредбе, колико год неко био или не био задовољан њима, јесу прелазна решења и подложне су промени у будућности.

Определили смо се за европски пут наше државе, истакао је Селаковић, и сасвим је извесно и неспорно да ће за побољшање стања у правосуђу и повећање независности судства бити неопходно да дође до промене Устава.

Потпуно је јасно да без промене Устава одређене мере и препоруке Европске комисије нећемо бити у стању да испунимо, закључио је Селаковић.