Зелено светло из ЕУ за закон о узбуњивачима

Закон о заштити узбуњивача је утврдио да она лица која пријаве корупцију у вези са својим радним односом, без обзира на статусе које имају у предузећу, не могу бити прогањана због тога, јер им, како је навео Илић, држава нуди судску заштиту коју ће остваривати тужбом пред вишим судом у хитном поступку.

"Уколико им се било ко обрати са мерама репресије, јер су пријавила корупцију, та лица се могу обратити суду који има механизме ефикасне заштите", истакао је Радомир Илић за Танјуг и додао да суд најпре може да у кратком року стави привремену меру.

Ако је одмазда таква да је лице добило отказ на послу, било би враћено у толико кратком року да практично не би осећао ниједну последицу, објаснио је помоћник министра.

Након дуготрајне јавне расправе, у закону није предвиђено да лица која пријављују корупцију и добијају статус узбуњивача, како је то сада случај, а управо ради ефикасније и ефективније заштите.

Лица ће убудуће кроз тужбу суду остваривати своје право на заштиту од одмазде. Према речима Илића, статус узбуњивача је нешто што се током развоја те категорије појављивало, међутим данас је то превазиђен модел.

"Оног тренутка када лице добије статус узбуњивача оно практично постаје жигосано", навео је Илић и указао да је код нас до сада Агенција за борбу против корупције давала статус узбуњивача.

Међутим, како је напоменуо, неколико узбуњивача који су учествовали у писању Закона су истицали да немају позитивно искуство са тим.

"То су ситуације у којима ви имате статус узбуњивача, немате механизам да вас неко врати на посао, а ви не можете да нађете нови посао јер ниједан послодавац не жели да вас запосли као узбуњивача", навео је помоћник министра.

Он је истакао да Закон о заштити узбуњивача практично предвиђа савез државе и грађана у борби против корупције - њим грађани подстичу и охрабрују да пријављују корупцију, а држава је дужна да их заштити, пошто је то и интересу државе и друштва и јавности.

"То значи да се сваки грађанин убудуће моћи да се осећа слободним да пријави да злоупотребу, недозвољено понашање, кршење било ког права на било који начин, које је угрожавање животне средине, корупција и повреда јавног интереса и да не страхује за себе и за своју продицу и пријатеље него да он и свако од њих може да добије ефикасну и адекватну заштиту у сваком тренутку", напоменуо је Илић.

Нацрт Закона је предвидео у судском поступаку одступање од правила да тужилац доказује своје тврдње, већ је терет доказивања пребачен на туженог - послодавцу.

Терет доказивања је на оном кој је финансијски моћнији и може лакше да доказује, навео је Илић и указао да узбуњивач у овом поступку мора да буде повлашћен - "он је довољно храбар и довољно је учинио што је упозорио на неко понашање а послодавац треба да докаже ако није тако".

Закон о узбуњивачима предвиђа забрану злоупотребе тог права, као и прекршајне казне за послодавце који прекрше одредбе из закона.

У Нацрту закона који је објављен на сајту Министарства правде дефинисано је да узбуњивач има право на заштиту ако изврши узбуњивање код послодавца, овлашћеног органа или јавности.

Ту информацију треба да открије у року од једне године од дана сазнања за извршену радњу због које врши узбуњивање, а најкасније у року од 10 година од дана извршења те радње.

Узбуњивач има право на заштиту ако би у тренутку узбуњивања, на основу расположивих података, у истинитост информације којом се врши узбуњивање, поверовало лице са просечним знањем и искуством као и узбуњивач, наводи се у Нацрту закона.

Повезано лице има исту заштиту као узбуњивач ако учини вероватним да је према њему предузета штетна радња због везе са узбуњивачем.

Закон је предвидео и да послодавац не сме чињењем или нечињењем да стави узбуњивача или са њим повезано лице у неповољнији положај, а нароцито у вези са запошљавањем, стицањем својства приправника или волонтера, радом ван радног односа, образовањем, оспособљавањем или струцним усавршавањем.

Узбуњивач не сме да буде у неповољнијем положају у када је у вези са напредовањем на послу, оцењивањем, стицањем или губитком звања, дисциплинским мерама и казнама, условима рада, престанком радног односа, зарадом и другим накнадама из радног односа, учешћем у добити послодавца, исплатом награда и стимулативних отпремнина, распоредом послова или премештајем на друго радно место, непредузимањем мера ради заштите због узнемиравања од стране других лица и упућивањем на обавезне здравствене прегледе или прегледе ради оцене радне способности.

Прописано је да су ништаве - не производе правно дејство, одредбе општег акта којима се узбуњивачу или повезаном лицу ускраћује или повређује право, односно којима се ова лица стављају у неповољнији положај због узбуњивања.

Закон је предвидео да у случајевима наношења штете због узбуњивања, узбуњивач и повезано лице имају право на накнаду штете у складу са законом који уређује облигационе односе.

Судска заштита се остварује подношењем тужбе за заштиту у вези са узбуњивањем надлежним вишим судом, у року од шест месеци од дана сазнања за предузету штетну радњу, односно три године од дана када је штетна радња предузета.

Закон предвиђа да је поступак за судску заштиту у вези са узбуњивањем хитан, као и да је ревизија поступка увек дозвољена.

У поступку за судску заштиту у вези са узбуњивањем сходно се примењују одредбе закона о парничном поступку којима је уређен поступак у радним споровима.

У парничном поступку по тужби у вези са узбуњивањем у првом степену увек суди судија појединац, а у другом степену веће састављено од троје судија.