Шта са старим лековима

Пензионерка Милица Врачевић редовно пије лекове, а ако нешто и застари труди се да те лекове не баца.

"Можда некад, понеку таблету и бацим у смеће, али то су јако, јако мале количине", каже Милица Врачевић.

Таблета по таблета и чак 90 одсто фармаколошког отпада у Србији заврши у води и у земљишту. Србија, као и већина европских земаља, законом прописује да грађани старе лекове враћају у апотеке.

И да покушате да неупотребљиве лекове вратите апотекама – одбили би вас, иако су, по прописима од пре пет година, у обавези да сакупљају медикаменте који у супротном завршавају у природи.

Ипак, у апотекама су, кажу, спремни. Али не зависи од њих.

"Законска регулатива није до краја дефинисала који оператер ће преузимати тај отпад од нас. Затим, начин преузимања и ко ће сносити трошкове одношења тих лекова које ми узимамо од суграђана", навела је Десанка Николић из Апотекарске установе Београд.

Новосадске апотеке нису чекале разјашњења. Већ три године сакупљају лекове којима је истекао рок употребе и одлажу их на сигурно.

"Сматрамо да је важно што су и грађани испољили свест да се фармаколошки отпад одлаже адекватно, уз помоћ стручног особља, да се не би бацао у канализацију, по водотоковима и по земљишту", рекла је Анђелка Грубин, токсиколог Апотеке "Нови Сад".

У ресорном министарству имају објашњење. Превише је прописа којима се штити животна средина, па се на измене Закона о управљању отпадом зато чека већ пет година. До краја ове године знаће се ко одвози а ко плаћа.

"Кућни отпад сачувајте и вратите апотекама. Апотекама препоручујем да сакупљају лекове од грађана док се измене и допуне закона не усвоје и док се не обезбеде финансијска средства и модел за његово збрињавање", рекла је Радмила Шеровић из Министарства пољопривреде и заштите животне средине.

Истраживања показују да се у земљи и води појављују забрињавајуће концентрације супстанци које потичу од лекова. Од тога нам сигурно не може бити боље.