Стационару у Липовици неопходна модернизација

У стационару у Липовици, стручњаци дуже од три деценије успешно решавају проблеме код деце са развојним и говорним сметњама.

"Долазимо већ пети пут. Овде је баш лепо, удобно је, све у реду. Доктори су пријатни. Има напретка, откако долазимо овде дете је све боље и боље", каже Нинка Настасовић која своје дете у стационар у Липовици доводи из Врања.

Напредак у говору свог детета види и Семиха Џанковић из Новог Пазара.

"Видим све већи напредак. Када смо дошли ништа није знала, сада је за пет месеци одлично напредовала. Радили смо тест, све је супер", каже Семиха.

Годишње кроз Завод прође око 15.000 пацијената. Међутим, овој установи за савремени рад са пацијентима, недостаје много тога.

"Недостаје нешто од савременијих средстава за терапију. Под тим подразумевамо бројне нове садржаје који су у међувремену са напретком технологије имплементирани. Недостају нам разни видови анимације и стимулације преко савремених техника, рачунара - то је сензорна соба, то је инвентар у дворишту. Реквизити су незадовољавајући за потребе наших малих пацијената", каже Мирјана Мандић Колер, начелница Стационара у Липовици.

Зграда Завода у Улици краља Милутина, коју деле са Градским геронтолошким центром, ненаменски је изграђена почетком прошлог века и никада није детаљно реновирана. Стационар у Липовици, знатно је млађи, али ни он није наменски грађен.

"Тражили смо од Министарства да дозволи проширење кадра, да нам дају младе и амбициозне људе који ће овде научити од старијих. Ми живимо у 19. веку. Оно што је за 21. век нешто што је нормално за нас је недокучиво. Молимо на све стране, просимо", каже Дијана Лазић Пушкаш, вршилац дужности директора Завода "Професор др Цветко Брајовић" у Београду.

Како би децу која бораве у стационару анимирали и оспособили да се лакше укључе у свакодневни живот, лекари и сарадници осмишљавају разне активности и уводе нове програме. У плану је и увођење хипотерапије, односно рада са коњима.

"Мислим да је ова креативност за њих значајна и да се они максимално укључују и они једава чекају да ми дођемо. Радују се овим радионицама. Овде развијају моторику и креативност и то јесте циљ да се деца што више укључе у свакодневни живот и да науче неке ствари које могу да раде касније и којима могу да се баве", каже Милијана Несторовић из Удружења "ИСКОН".

Да ли ће Завод добити услове за рад какве заслужују и његови корисници и запослени и то што је референтна и једина установа те врсте и у земљама у региону, зависи од друштвене заједнице и људи добре воље.