Како се ђаци привикавају на дом

Одвајање од породице – својеврстан је испит зрелости. Пут до остварења сна – да постане пилот – Александра је довео до ученичког дома. Из родног Врања, ових дана, први пут се одселио. Припремао се цело лето за тај тренутак. Ипак, кад се помене завичај, стегне му се грло.

"Највише ће ми недостајати породица јер имам млађу сестру, па ми је тешко. Београд је доста велики град, у Врању има мање људи па је лакше за адаптацију, али добро, човек се на све навикне", каже Александар Николић.

Пристигли су из разних градова Србије, али и из региона. Марија Лазић долази из Републике Српске, из малог места које се зове Шековићи.

"Уопште није лако одвојити се од родитеља, нисам се никад одвајала, ово је први пут и мислим да је њима теже него мени. Дом је стварно одличан, услови су супер, друштво је много добро", каже Марија Лазић.

Последњих година многи домови су реновирани, па су и услови за живот и боравак знатно побољшани.

Управник дома "Петар Драпшин" из Београда Милоје Кнежевић каже да у свакој соби имају купатило, интернет, ТВ сигнал, тако да ученици имају оптималне услове и за живот.

"Храна се спрема на основу норматива, постоји технолог који брине о квалитету исхране, тако да има и воћа и колача, па се деца заиста квалитетно хране", наводи Кнежевић.

Приликом распоређивања ученика у собе, стручни тим води рачуна да заједно буду деца сличног интересовања, или чак из исте школе и одељења, ако је могуће. Ипак, промена је велика, па је криза прилагођавања код неких неизбежна.

"Та адаптациона криза подразумева туговање, плакање, па чак и психосоматске тегобе, несанице, губитак апетита, али то је све пролазног карактера, превазилази се у првим месецима или до краја првог полугодишта", каже стручни сарадник Жељка Црноглавац.

Уз подршку васпитача али и породице – мисли о враћању у завичај. До пролећа утихну, гледа се напред, у следећу школску годину и ка упису на факултет. Дома се његови бивши станари сете чак и кад одавно нису његови станари.

"Често се дешава да неки родитељи пред својим дететом похвале дом у коме су били пре двадесетак година, да кажу – ево, био сам у овом дому и овде ми је било лепо – тако да доводе своју децу да наставе школовање у Београду", каже Црноглавац.

Такав потез велико је охрабрење детету. Знајући за шта су били кадри родитељи, дете је решено да све изазове прихвати и спремније и спретније.