Ко контролише фондове и фондације

Одлуком да се новац за децу која ће бити лечена у иностранству прикупља преко посебног јавно-приватног фонда иза којег ће стати Влада, требало би да се стане на пут махинацијама при коришћењу новца који је у претходним годинама прикупљан овим путем. Велике хуманитарне акције рађале су велике афере.

Једнако тешко као сакупљање новца, чини се, јесте и истражити ко контролише његово трошење у фондацијама и фондовима. Закон о задужбинама и фондацијама поверен је Министарству културе и информисања које, како кажу, надзире његову примену. Фонд могу да оснују Република, покрајина или локална самоуправа, а фондације – појединци и било које правно лице.

Надзор над законитошћу рада фондова има општински орган управе надлежан за послове културе, на чијој територији се налази седиште одређеног фонда... Контролу над радом задужбина и фондација, у смислу финансијског пословања, имају надлежни органи, попут Пореске управе, финансијске полиције и других, наводи Министарство културе и информисања.

Буџетска инспекција ступа на сцену када се троше буџетска средства, објашњавају у Министарству финансија. Нема, међутим, прецизнијег објашњења шта се дешава са контролом трошења новца грађана. То да општине надзиру фондове јесте тековина закона из 1989. године, док се од 2011. године, уместо у Министарству, фондације и задужбине уписују у посебан регистар АПР-а.

"Што се тиче саме контроле, ми као регистративни орган немамо никакву контролу. Надзор над применом Закона о задужбинама и фондацијама искључиво је у надлежности Министарства културе, такође контролу пословања саме задужбине врши између осталог Пореска управа и одређени инспекцијски органи", каже Јелена Обрадовић из Агенције за привредне регистре.

Злоупотребе су могуће иако су акције под лупом јавности и са снажном подршком институција – то потврђују и примери који су се завршили аферама – Фонд Катарине Ребраче, као и владика Артемије. Неразјашњен је и пут новца прикупљеног за лечење Тијане Огњановић. Чињеница да овај, такозвани непрофитни сектор није јасно регулисан, отвара пут злоупотребама, кажу стручњаци.

"То је слабост непрофитних организација које би требало тим извештајима да извештавају донаторе – да ли појединци и фирме, како и на који начин новац троше, та врста транспарентног извештавања је најбоља мера контроле, јер ако се деси злоупотреба – то је већ касно", каже Александар Братковић из Центра за развој непрофитног сектора.

У Србији има 580 домаћих задужбина и фондација и 19 представништава страних задужбина и фондација.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.