Деци азилантима Србија привремени дом

На уласку у азилантски центар, некадашње одмаралиште Црвеног крста, екипу РТС-а дочекало је десеторо деце. Иако пореклом из Авганистана, Сирије и Нигерије, добар дан пожелели су нам на грчком - језику државе у којој су претходно боравили.

Дане проводе у припреми за почетак школске године, када ће са другарима из Боговађе сести у клупе.

У малој просторији, налик вртићу, деца уче прве речи на српском, како да пишу, али и како да се опходе према другарима.

Психолог из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Јана Стојановић објашњава да је битно да деца имају структурисан дан и да им се пружи правилан оквир за психосоцијални развој, који им је разбијен одласком из земље порекла.

"Исто тако, образовање им не нуди само знање, већ их навикава на комуникацију са вршњацима, са наставницима, на развитак радних навика", објашњава психолог Јана Стојановић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Законских препрека за образовање тражилаца азила у Србији нема. Главна брана на путу ка школовању у пракси су неприхватање деце од домаћег становништва, али и непознавање језика.

"Уколико то савладају, а деца то врло брзо и добро чине, и довољно се дуго задрже, без икаквог проблема, како у систему Министарства здравља тако и у систему Министарства просвете, то функционише добро. Ми се не сматрамо крајњом дестинацијом и врло су ретки случајеви да се породица тражиоца азила задржи довољно дуго", каже Иван Гергинов из Комесеријата за избеглице и миграције.

У просеку се задржавају од четири недеље до шест месеци. Неки остану само неколико дана, а онда крену пут Западне Европе.

Прошле године два близанца из Сомалије били су прва деца азиланти која су похађала редовну наставу. Ипак, на крају школске године њихове школске клупе биле су празне, па зато посао оних који припремају децу за школу често личи на Сизифов.

Упркос томе, они не одустају желећи да бар мало пријатнијим учине боравак деце у Србији.