Годишњица отмице српских новинара на КиМ

"Овде су 21. августа 1998. нестали новинари. Тражимо их" - трећи пут за три године Удружења новинара, на месту где су им колеге нестале, поставила су обележје на српском и албанском језику. Раније постављане плоче су рушене. 

"Онима који мисле да ће рушењем ових плоча од себе одагнати немирну савест због онога што су учинили или због онога што знају о нашим колегама а нису пријавили, њима је порука нећете успети. Поручујемо полицији и тужилаштву Косова, Еулексу Трибуналу за ратне злочине на Косову који је тек основан да им нећемо", рекао је Нино Брајовић из УНС-а.

Упућен је позив колегама да чешће подсећају на оно што се десило новинарима Радија Приштине.

"Они нису овде били ни као туристи нити су носили оружје и униформу, они су носили оловку, свеску диктафон и радили свој посао. Зато са овог места где су последњи пут виђени пре 16 година не очекујем никакво милосрђе него пре свега, солидарност, нас колега", поручио је председник Друштва новинара Косова и Метохије Будимир Ничић.

Министар за заједнице и повратак у Влади Косова Далибор Јевтић и амбасадор ОЕБС-а на Косову Жан-Клод Шлумберже затражили су, после сусрета и разговора у Косову Пољу, да се реши случај нестанка српских новинара Ђура Славуја и Ранка Перенића.

Јевтић је навео да медији имају важну улогу у друштву и њихови представници морају бити заштићени.

Шлумберже је изјавио да је важно да се расветли судбина несталих новинара у општини Ораховац и осудио сваки облик напада на медијске раднике.

Ђуро Славуј и Ранко Перенић су 21. августа 1998. године кренули ка манастиру Свети Врачи у Зочиште да направе прилог о повратку отетих монаха.

Према подацима породица, последњи пут су виђени у Великој Хочи, у преподневним сатима, одакле су грешком кренули ка Ораховцу, који је у то време био под контролом Ослободилачке војске Косова. Аутомобил у којем су били, плава "застава 128", никада није пронађен.

До данас, породице Перенић и Славуј немају никакве званичне информације о њиховој судбини.

Удружења подсећају да нису расветљене ни друге отмице и убиства новинара на КиМ попут Љубомира Кнежевића, новинара приштинског Јединства и дописника Политике који је отет 6. маја 1999. године код Вучитрна.

У августу 1999. године, у Приштини је нестао и Александар Симовић, новинар и преводилац, а део посмртних остатака Симовића пронађен је у селу Обриње код Глоговца.

Марјан Мелонаши, новинар српске редакције Радио Косова, нестао је 9. септембра 2000. године у Приштини. Момир Стокућа, фото-репортер, убијен је 21. септембра 1999. године у породичној кући у центру Приштине, а медијског радника Мила Буљевића 25. јуна 1999. године недалеко од избегличког центра у Приштини отела је Ослободилачка војска Косова.