Фото-репортери између сензације и етике

У кодексу новинара се наводи да приликом извештавања о почињеном насиљу, новинар мора да води рачуна о потреби јавности за информацијом, односно интересу и осећањима жртава и непосредно погођених особа.

"Забрањено је да се, ради сензационализма или 'атрактивности' извештаја, објављују информације које нису неопходне за разумевање суштине догађаја, а притом могу да доведу до узнемирености како жртава и њихових ближњих, тако и шире јавности", пише у кодексу.

Писмо ујака Тијане Јурић, које кружи интернетом, у коме описује шкљоцање фото-апарата над сандуком "као рад гладних чељусти где се сваки звук затварања бленде заривао у њихову душу" опомиње да смо можда отишли предалеко.

Један од фото-репортера који су извештавали са Тијанине сахране сматра да су се медији и у овој ситуацији нашли између чекића и наковња.

"Наш посао је незахвалан. Уједно, читаоци и гледаоци траже да виде нешто што се дешавало. Наш посао је незахвалан јер свако ће са једне стране да нас пљује или да каже 'ви нисте испоштовали то', али овог пута смо заиста гледали да будемо што непримећенији и што тиши да не бисмо повредили њих", каже фото-репортер "Аксел Шпрингера" Небојша Марковић.

Звездан Манчић, фото-репортер и један од ангажованих на смерницама етичког кодекса сматра да је он овде прекршен. Манчић предлаже да се кодекс учи на факултету и да се полаже по доласку у редакцију.

"Медији морају да имају друштвено-едукативну улогу. Дакле, уколико ви усмеравате јавност да она жели, као у маркетингу стварате жељу за таквим нечим, онда ви стварате слику о тако нечем и креирате жељу за таквим понашањем медија", каже Манчић.

Објашњава да је то како се породица у том тренутку осећа и како је сахрана прошла потпуно неважно за јавност.

"Јавности је суштински важно шта се ту десило и које су последице тога и да ли можемо да се заштитимо од таквих ствари", истакао је Манчић.

Ипак, јавност је тражила баш такве вести. Кад не би било интересовања за такву врсту извештавања оно не би ни на који начин било присутно, истиче социолог Владимир Вулетић.

"Сви смо ми сведоци оних ситуација и знамо да постоји у људима и онај аспект осветољубивости и неке знатижеље која прелази границе нормалног и, нажалост, новинари оваквим извештавањем често подилазе тим ниским страстима, ниским побудама публике", рекао је Вулетић.

Извештавање са свим гнусним детаљима убиства може створити проблеме не само породици жртве, већ и целој заједници, тврди овај социолог.

Последица је стварање страха и неповерења, који разједињују у осетљивом тренутку када друштво мора да успостави заједничку етичку вредност. Уз помоћ медија.