"Невидљива" звања од хиљаду евра

Мејкап артиста, хербалиста, релакс терапеут, доктор природне медицине - само су нека од звања на дипломама факултета и високих школа, које су потпуно невидљиве за наш просветни систем. Ако се Министарству просвете, науке и технолошког развоја сами не пријаве да постоје и не затраже дозволу за рад, просветна инспекција им не може ништа, а ретко их и друге проверавају.

Пошто ове тзв. високо образоване институције немају неопходне дозволе, а неретко се све од уплате до дипломирања дешава у виртуелном свету, нико не контролише кога, како и чему уче, или где се њихови свршени студенти запошљавају.

Начелник Одељења Клинике за физикалну медицину и рехабилитацију ВМА Дејан Миљковић школовао се двадесетак година, како би дошао до нивоа да може "да саслуша и лечи људе".

"Ја сам завршио најпре средњу медицинску четири године, па факултет који је трајао пет година, па стаж, специјализација је трајала шест", објашњава Миљковић.

Међутим, на тржишту, доктор Миљковић добија конкуренцију. Заправо оне који су диплому стекли после семинара, једномесечне обуке из области физикалне медицине.

У Србији до звања терапеута, хербалисте, нутриционисте, других познатих и непознатих занимања и дипломе доктора природне медицине или титуле магистра може да се дође за неколико месеци и за хиљаду евра.

Без адресе, дозволе, акредитације, регистрације у АПР-у - све то нуде у тзв. високо образованим установама које себе називају универзитетима, институтима, академијама.

Немају ни просторије тако да се све од уплате до дипломирања, дешава у виртуелном свету. Полазницима се обећава диплома призната у свим државама света за рад у приватној пракси.

Срђан Станковић из Националног савета за високо образовање каже да врло добро зна која је листа звања која постоји у Србији, ко даје та звања и ко је акредитован. Онима који не знају саветује да питају за дозволу за рад и акредитацију.

Да би рад био легалан, потврђују у Министарству просвете, образовна институција мора да поседује акредитацију и дозволу за рад. Акредитацију морају да добију сви факултети и то је гаранција квалитета студија, предавача, услова у којима се ради.

Миодраг Поповић из Министарства просвете, науке и технолошког развоја каже да то министарство има своју инспекцију која је преоптерећена бројем предмета.

"Они поступају само по оним случајевима предвиђеним законом, значи инспекција је надлежна за установу која је регистрована и која је добила дозволу за рад", каже Поповић.

Станковић сматра да држава треба да крене у борбу против лоших и непроверених институција јер, како каже, не сме омладина да верује да иза тога стоји знање, већ само узимање пара.

Ове факултете до сада није проверавала ни тржишна инспекција, док ни за Инспекцију рада ове установе не постоје јер нису у регистру.

А док инспекције не утврде ко би требало да реагује, факултети за козметологију, хебрејски језик и природну медицину увелико најављују нови упис.