Велики трошкови "селидбе" институција

Известан је повратак тих институција у престоницу, јер Министарство привреде закључује да су трошкови велики.

Пре три године на свечаном усељењу Националне службе за запошљавање у Крагујевцу све је било идилично. Обећано је да ће новозапослених бити мало, само је директоре и менаџмент чекала нова авантура.

"Пресељење неће изискивати додатне трошкове за буџет. Простори ће бити обезбеђени или локалне самоуправе или ће то бити објекти који су већ у власништву државе", рекао је тада државни секретар у Министарству економије Небојша Ћирић.

Данас, аутомобили регистровани у Крагујевцу стоје паркирани у Београду. Запошљавањем у Србији руководи се из престонице и поред одлуке Владе да то тако неће бити.

Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић каже да своје радно време проводи у Београду, где је седиште дирекције која сервисира све филијале у Србији.

"Уколико би и седиште и фактички било измештено тамо где је формално предвиђено, то би заиста изискивало велике трошкове јер наша дирекција у Београду располаже великом инфраструктуром - и кадровском и материјалном - и заиста би то било скупо пресељење", објашњава Мартиновић.

Колико су пресељења коштала, а колико донела, Министарство привреде није детаљно анализирало.

Процене су да је само за пресељење Националне агенције за регионални развој у Зајечар потрошено око милион евра - зато су следећи кораци јасни.

"Мој став је чврст став да је то произвело више штете него ефеката и да ће држава морати да се руководи таквим ставом кад буде преиспитивала цену такве одлуке", истакао је Драган Стевановић, државни секретар у Министарству привреде.

Верује да ће то већ на јесен бити једна од тачака дневног реда где ће се показати "воља, жеља и опредељење да држава штеди и у том смислу".

У Националној алијанси за локални економски развој кажу да савремене технологије нуде решење паметније од пресељења.

Извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић сматра да је суштина да се успостави електронска комуникација између свих нивоа власти, тако да се омогући размена података који пре тога треба да буду ажурни између свих институција који пружају сервисе грађанима и привреди.

У НАЛЕД-у кажу и да су нешто више успеха имале регионалне развојне агенције - које су већ и настале у локалним срединама за које привлаче инвестиције и пројекте.