Како о(п)стати у Ранилугу

Међу шест хиљада житеља општине Ранилуг, у 13 села и два засеока, доста је младих. Међутим, мало њих своју судбину везује за подручје у којем су одрасли.

Милош Цветковић има 23 године. Волонтира на одржавању и организацији активности на спортском терену у Ранилигу.

"Без отварања нових радних места и упошљења младих, тешко је остати и опстати на овим просторима", прича Милош.

Старији житељи Ранилуга запослени су у службама које организује Влада Србије - Пошти, образовању, здравству. Међутим, немају сви обезбеђен посао.

Угоститељ Живко Томић напомиње да би требало би да се одреди да нико не може да прима две плате, од две владе како би сви по мало нешто примали, могли да раде и опстану на тим просторима.

У општинској администрацији кажу да воде рачуна да избегну давања онима који већ имају посао, знајући да има породица без иједног запосленог.

Да би упослили више оних без икаквог примања недостају им средства, јер централне власти у Приштини у општински буџет дотирају 40 одсто мање пара годишње, тврдећи да у Ранилугу живи око три и по, а не шест хиљада људи.

"Ми сми једина општина која даје када се дете роди. После првог, за друго дете дајемо по 30 евра месечно. Повећали би смо новчану надокнаду за новорођенчад. Више би смо могли да одвајамо за студенте", истиче Градимир Микић, председник Општине Ранилуг

То што им из Приштине не дају онолико новца колико им припада, није једини проблем на тој релацији. Агенција за приватизацију је одлучила да 33 хектара земље изнад села Ропотово прода Албанцу.

"Са друге стране, у атару села Петровце, које је насељено албанским становништвом, постоји још 40 хектара земље, али оно није оглашено на продају, већ само овај део у српским срединама", каже Саша Алексић, председник Скупштине општине у Ранилугу

Предмет су у Ранилигу подигли на Врховни суд, јер сматрају да је земља нелегално продата.

Одбијају да купца упишу као новог власника имања. То је једино што могу, до одлуке суда.