Нерешена имовинска питања на Космету

Поред државне и приватне имовине, узурпирана је и имовина Српске православне цркве. Све то ће бити тема током преговора у Бриселу.

Економиста и инжењер електротехнике из Приштине Зоран Станишић један је од зачетника приватног бизниса на Косову и Метохији. Његову некада веома успешну фирму "Сигма-комерц" и породичну кућу у Приштини присвојио је Албанац, близак врху такозване ОВК. Већ деценију и по, Зоран се с петочланим тимом адвоката бори да докаже власништво над својом имовином.

"За нас је фрапантно да смо се обратили међународној заједници и Еулексу. Ми смо тражили остваривање свог елементарног права – право на живот, на рад, на будућност наше деце и приложили хиљаде докумената за све оно што излажемо, али увек смо наилазили на зид ћутања", каже Зоран Станишић.

Проблем има и Велибор Јокић, који је на суду доказао да је власник 20 хектара земље у околини Витине. Ипак, на своју земљу не може.

"Проблем је што косовске власти одбијају да имовину укњиже у катастарске књиге, иако постоји правоснажна одлука судова", каже Велибор Јокић.

Имовинске проблеме прогнани покушавају да реше и уз помоћ Пројекта бесплатне правне помоћи који финансира Европска унија, чији правници такође муку муче с косовским правосуђем.

"Власт мора да нађе начин да који ће регулистаи права свих грађана који су напустили јужну српску покрајину", каже адвокат Небојша Перовић.

До решења проблема у преговорима са ЕУ 

Отварање преговора с Европском унијом отвориће и пут за решавање имовинских односа на Косову и Метохији, кажу у Привредној комори Србије.

"Као пример узурпације јавне и државне имовине Србије можемо да дамо пример ТЕ 'Обилић' у коме имамо ситуацију да је Србија изградила ту термоелектрану, односно цео комплекс који тамо функционише, а данас га користе косовске институције", наводи председник Привредне коморе Србије Жељко Сертић.

Сертић подсећа да се зна која је имовина све на КиМ српска.

"Можемо да говоримо о вредностима у рудницима, и у опреми која је остала доле, ако говоримо о железничкој инфраструктури, ако говоримо о постројењима Нафтне индустрије Србије", истиче Сертић.

Додатни проблем је и нелегална приватизација коју годинама спроводи косовска агенција за приватизацију.

"На нашу велику срећу, Србија има све тапије, сву документацију, још увек постоји такозвани Фонд федерације за развој недовољно развијених подручја. Тако ми имамо комплетну документацију о томе шта је Србија улагала у претходним деценијама", истиче директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић.

Србија сервисира и косовски дуг, чији је гарант, па је до сада Светској банци вратила 130.000.000 долара. Иако је више од пола милијарде дуга отписано, у обавези смо да вратимо још 1.200.000.000 долара.