Воћари остају без плодова рада

Лоше време смањило је род већине воћа, а неког и преполовило. Плодови су ситнији и са више воде. Такви су веома подложни труљењу.

"Очекивали смо 15 до 20 тона бресака по хектару. Међутим, како је време одмицало, због учесталих киша, лошег времена, разних инсеката који нападају воће, не знам да ли ћемо убрати 50 одсто тога", каже Владан Младеновић из Суводола код Смедерева.

Воћари кажу да су, само у заштиту воћа, од пролећа уложили готово 250.000 динара по хектару. На пример, брескве су прскали од 10 до 12 пута.

"Сваког другог дана падају кише, тако да није могуће да заштитимо све ово што смо произвели. Свака киша са собом носи и друге болести које и са заштитом не можемо спречити", напомиње Зоран Младеновић из Земљорадничке задруге "Суводол".

Лоше су прошли и произвођачи јагода, вишања, кајсија...

"Што се тиче осталих воћних врста, не само јагодасто воће већ и друге воћне врсте изгубиле су пре свега на квалитету. Мањак сунчевих сати, мањак сунца условио је лошији квалитет", објашњава професор на Пољопривредном факултету у Београду Михајло Николић.

Највећи део рода вишње, малине и купине домаћи произвођачи продају на иностраном тржишту. Али ове године ређе као прву класу.

"Ова година била је специфична у сезони откупа воћа јер се због обилних падавина појавио мањак шећера који није карактеристичан за воће са овог поднебља. Тако се доста воћа појављује у другој класи и ван класе, није за откуп јер трули на земљи или на путу до хладњаче", каже Предраг Орешчанин из хладњача "Фрикос".

Прошле године извезли смо највише замрзнутог воћа – за 314.000.000 долара. Свеже воће извезли смо у вредности од 126.000.000 долара, а осушено воће за 20.000.000 долара. Као и ранијих година, и 2013. највише девиза донела је замрзнута малина.