Мајске воде потопиле и мед и кошнице

Прошле године само на багремовој паши, пчеларска друштва прикупила су више од 3.000 тона меда, а ове десет пута мање.

"Ја сам 22 године у породици која се бави пчеларством. Мени је ово најгоре", каже Надица Ђорђевић из околине Велике Плане

Јанош Балинт из околине Зрењанина каже да откупљивачи нуде цену за багремов мед 4, 4 евра, али нема га. Како додаје, могу нудити и седам евра кад га нема.

Поред кошница које је вода однела или потопила, страдала је и бројна пчеларска опрема. Стање у кошницама је критично. Хране за зиму нема, па пчелари морају вештачки да прехрањују пчеле. Како би што пре стали на ноге, очекују помоћ државе.

Родољуб Живадиновић из Савеза пчеларских организација Србије каже да је потребно да се субвенције са симболичних 500 динара подигну барем за 50 процената и тиме омогући један континуирани рад у пчеларству и озбиљан приступ пчеларству.

"У овом тренутку је врло битно да Министарство пољопривреде што пре крене са исплатом субвенција за пчеларство како би наши пчелари могли да прехране пчеле на други начин, како би оне остале у животу", навео је Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије.

Док је прошлогодишњи извоз меда био рекордних 15 милиона долара, према рачуници пчеларских друштава ове године он ће бити мањи за 85 одсто, а питање је колико ће меда бити и за потребе домаћег становништва.

Никица Маринковић из немачке организације ГИЗ каже да је највећи извоз био у Немачкој, више од шест милиона долара вредности, а сад уколико израчунамао да просечан становник Србије поједе пола килограма меда годишње, а један Немац нешто више од килограма, можемо доћи до закључка да ће само за домаћу потрошњу бити негде око 3.500 тоне меда."

Укупну штету од око 20 милиона евра није направила само поплава. Лоши временски услови баш кад цвета багрем допринели су томе да изостане принос са једне од најцењенијих паша.

Подбациле су и липовска и ливадска паша, па не чуди што су произвођачи меда ово стање прогласили елементарном непогодом у српском пчеларству.