Затворе довести на ниво достојан човека

Селаковић је у Суботици отворио на затворској економији Окружног затвора у Суботици нови павиљон за смештај 48 затвореника осуђених на мање казне, полуотвореног типа. 

У нови објекат уложено је 16,5 милиона динара. Министар је похвалио залагања запослених и затвореника који остварују одличне резултате у пољопривредној производњи на 98 хектара које користе у потпуност.

После обиласка затворске економије, у пратњи директора Управе за извршење кривичних санкција Милана Стевовића и представника локалних власти, Селаковић је истакао да је прво неопходно обезбедити услове живота и рада у затворима, а онда видети да ли нам заиста треба 26 установа за извршење кривичних санкција.

"Не смемо да у Србији имамо и један затвор у коме би нам Савет Европе или његова релевантна тела рекли да људи бораве у условима који нису достојни човека", поручио је Селаковић и подсетио на остварене резултате у том систему у протекле две године.

"Казне затвора до три месеца смањили смо за 80 одсто, оне од три до шест месеци за 60 процената, а казне од шест месеци до годину за 46 одсто", прецизирао је министер и додао да је то урађено са канцеларијама за алтернативне санкције, којих сад у Србији има 17 а недостаје их још осам.

Кад почну да раде у пуном капацитету те установе за извршење блажих казни, нећемо имати толико људи у овом затворском систему, рекао је Селаковић и истакао велики напредак протекле две године у унапређењу Система затворских економија широм Србије.

То је пре свега видљиво у великим казнено-поправним заводима, попут оног у Нишу, где су производња и остварени приноси пољопривредних производа драстично повећани.

Селаковић је навео одличне резултате и суботичке затворске економије, која обрађује 98 хектара земље добијене у закуп од локалне самоуправе и Министарства пољопривреде, упркос недостатку одговарајуће пољопривредне механизације, с чиме кубуре не само те економија него и читава српска пољопривреда.

"Пре две године зацртали смо циљ да створимо затворски систем у Србији, који ће моћа да издржава самог себе", истакао је Селаковић и напоменуо да, када је преузео дужност, затворски систем је производио трећину својих потреба а остало је добијао из буџета.

Сада су у том систему знатно смањени трошкови и повећана производња, рекао је министар изразивши уверење да тај систем ускоро достићи онај висок ниво какав је био пре више од две деценије.

Управник Окружног затвора  Душан Сувајац напоменуо је да је на затворској економији теренутно 34 осуђене особе и додао да се попуна капацитета нове зграде може очеивати ускоро, пребацивањем из централне затворске зграде.

Та економија је прошле године имала принос кукуруза већи од 7,5 тона и око 2,5 тона сунцокрета, што ту економију сврстава у ред успешних газдинстава.

Говорећи о нормативном и материјалном унапређивању система правосуђа у Србији, Селаковић је навео да ће ускоро у затвору у Нишу бити отворен адаптиран павиљон Ц за 246 особа и да се наставља реконструкција Окружног затвора у Београду као највеће притворске јединице на Балкану и специјалне затворске болнице.

Биће настављено и остваривање великих планове изградње казнено-поправних завода у Крагујевцу и Панчеву, рекао је министар, напомињући да се те инвестиције на прави начин надовезују на процес реформисања читавог правосуђа.

Резултат тих реформи биће правосуђе којем ће грађани да верују и које, када им се грађанин обрати "има утисак да се о обратио држави и неком кои ма ауторитет власти".

Селаковић је најавио да ће сутра Србија добити јавне бележнике и тиме направити још један корак у реформи правосуђа.

Са оснивањем Канцеларија за алтернативне санкције којих је 17 у Србији, драстично је смањен број оних који се упућују на издрзавање затворских казни за мање прекршаје, што је додатни успех у остваривању обећаног.