Какву књигу пише слепа девојчица

Зато не чуди што је ђак генерације у школи за слепе и слабовиде у Земуну, да есперанто учи већ шест година и да се међу бројним наградама налазе медаље из атлетике и дипломе из ликовног и оријентације.

"Није лако, али ја се трудим свим снагама да победим своју болест. Волела бих да будем психолог кад порастем, а жеља ми је и да објавим књигу", каже Малина Павловић.

Иако живе скромно обрађујући породично имање, Павловићи чине све да њихова мезимица напредује.

"За њу морамо да се снађемо. За њу мора да има, а за друге како буде. Мало радим у шуми, мало приватно", каже Малинин отац Миладин.

"Причања да дете буде самостално, да зна шта мора, она је то прихватила врло брзо сама", истиче њена мајка Гордана.

До дипломе психолога дуг је пут, а потребна је и помоћ пријатеља.

"Са овим сада што сам видела веома сам дирнута. У сваком случају, моја породица и ја потрудићемо се колико будемо могли, да девојчица оствари своје снове", каже Јасмина Милосављевић из Немачке.

Председник Општине Куршумлија Радољуб Видић наводи да је Општина финансирала школовање док је Малина била у основној школи.

"То је и обавеза локалне самоуправе. Сад је прешла у средњу школу. Није обавезно, али видећемо, морамо да помогнемо", каже Видић.

Исписујући странице свог романа, овог лета, на падинама Радана, Малина се нада да ће до првог септембра, уз помоћ пријатеља, успети да набави лаптоп са анридером (софтвер за синтезу говора) и специјални мобилни телефон.