Трансплантација реткост, а не реалност

Већина породица поштује одлуку преминулог, али ако смрт дође изненада а о томе да се буде давалац органа са најближима није разговарано, тешко се доноси одлука у име другога.

"Наравно, одређен број породица не може да се усагласи, оно што морам да кажем јесте да наш закон не дефинише на који начин се доноси одлука", каже координаторка за трансплантацију у КЦС Мирјана Лаушевић и истиче да мора да се претпостави да нема сагласности ни унутар породице.

Из Министарства здравља најављују да ће развој програма трансплантације бити један од приоритета.

Златибор Лончар, министар здравља, каже да је то реалност, јер имамо мањи број донора, мањи број сагласности него прошле године.

"Ми ћемо морати већ од краја августа у договору са вама, са медијима, да кренемо у једну озбиљну акцију, са неком нашом унутрашњом организацијом коју већ припремамо, нову, у Министарству здравља", објаснио је Лончар.

Требало би да буде утврђено и како ће бити плаћани стручњаци који учествују у трансплантацијама, јер, према речима министра Лончара, државна ревизија не одобрава досадашњи начин исплате накнада.

"Систем то не препознаје, и онда је изузетно тешко мотивисати људе да раде тако један изузетно тежак и напоран посао, и одговоран и ризичан, а да немате никакву, баш никакву накнаду", истиче Лончар.

До сада је сагласност за трансплантацију дало 15 породица, пресађено је 26 бубрега, три јетре, два срца и две рожњаче. Прошле године имали смо 40 донора.