Закон о реституцији на доради

Пословно-стамбени објекат у центру града 1958. године одузет је Дивни, супрузи сликара Бранка Поповића, носиоца француске легије части.

Пословни простор на првом спрату не може да се врати наследницима јер се налази на списку објеката које користи држава и изнајмљује дипломатско-конзуларном представништву.

"Како сви знамо да је крајем 2013. са истог тог списка који је био изузет од национализације  Вила 'Црногорка' враћена Јелисавети Карађорђевић, мислим да нема препрека да се и нама врати простор који амбасада користи", прича наследница Санвила Бабић.

Земље у окружењу вратиле су амбасаде старим власницима. Србија је морала да се исели из зграде која је у Пољској враћена. Стари власници тужили су Србију за накнаду штете.

Вељко Одаловић, генерални секретар Министарства спољних послова, признаје да то није пријатна ситуација, јер, како каже, није добро да се у било којој земљи воде такви спорови.

"Ми смо овде ишли увек ка решењу, да када имамо проблем са било којим дипломатско-конзуларним представништвом, да га решавамо договорно", додаје Одаловић.

И у Мрежи за реституцију сматрају да ограничења у закону треба укинути и имовину у већем обиму враћати у натуралном облику. Свесни да новца нема, напомињу да имовине у државном власништву има више него што се потражује.

Имовину коју данас користе државни органи и амбасаде треба у што већој мери вратити, како би се умањила потреба за обештећењем, објашњава Миле Антић из Мреже за реституцију и истиче да би се онда на крају можда и укинула потреба за давањем обештећења у новцу, кога, каже, нема и неће га ни бити.

Враћање амбасада и пољопирвредног земљишта у натуралном облику тражи и Агенција за реституцију јер ће се тако, кажу, растеретити буџет Србије у коме новца за обештећење нема.

Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, каже да Пореска управа нема капацитета да процени целокупну имовину која се потражује, јер је поднето чак 73.000 захтева.

"Сваки квадратни метар површине која се захтева морао би бити процењен. Друго, поступци о рехабилитацији нису завршени. Све то указује да поступак обештећења мора бити одложен", наводи Секулић.

Влада ће у наредних шест месеци одлучити да ли ће се исплата обештећења одложити за две године и хоће ли се обим имовине која може да се врати у натуралном облику проширити.