Богатство Бора, и руде и природа

Није руда једино борско природно богатство. Када се подигне дим из топионице, назире се оно друго.

Пут у историју може да почне Лазаревом пећином, најдужом у Србији - има 12 километара. Претпоставља се да је у њој више од 30 километара канала.

"Пећина је добила име по легенди која каже да су после Косовског боја војници ту дошли и дали јој име по кнезу Лазару. А друга легенда говори да се у пећини скривао неки хајдук Лазар и пронела се прича да је ту скривено благо", каже туристички водич Анђелка Стојановић.

Благо није нађено, али јесу остаци живота из бакарног, бронзаног и гвозденог доба.

Путовање кроз време доводи нас и до леденог доба, тј. остатака пећинског лава, медведа и хијене које је Лазарева река донела у ову пећину.

Када изађете из пећине у којој је свега осам степени, мештани околних села ће вам понудити плашинте, влашки специјалитет.

Најдужи и најдубљи кањон у источној Србији, Брестовачка бања, језеро, планина Стол. Ипак, то није довољно за упис на туристичку мапу. Нема организованих тура, нема довољно капацитета, па се и не зна колико имају гостију.

"Ми смо далеко од праве туристичке дестинације Србије. Морамо много да радимо на томе. Мораћемо да побољшамо инфраструктуру, видели сте какав је пут када сте долазили. Мораћемо да подигнемо менаџерство у туризму", објашњава председник Општине Бор Живорад Петровић.

Пре Злота и Бора - Кривељ. Село које је настало пре града, сада прети да нестане јер је еколошки најугроженије.

Судбина села је за сада неизвесна, јер су три рудника у окружењу.

Да не би све остало у диму рударско-топионичарског басена, после 113 година, Бор би требало до краја 2014. да добије нову топионицу која ће мање загађивати средину. Нада за чисто небо над градом и околином.