Криза наталитета

Први пут мајка са 40 година. Због посла на одређено време, Татјана Тошовић је трудноћу одлагала до последњег тренутка. 

Тек кад је схватила да би могла да остане без потомства, Taтјана се одлучила на тај корак. Ипак, каже, у Србији није лако бити родитељ.

"Фали ми сигурност, сигурност у сваком смислу. Да ли можемо да останемо овде, да се надамо нечему бољем или не", каже Татјана.

Како би подстакла рађање, Влада Србије је 2008. године донела стратегију, али она није дала значајне резултате. Незапосленост и нерешено стамбено питање и даље су највеће препреке на путу родитељства.

"Предложићу на седници Одбора иницијативу да се сваком трећем детету омогући бесплатан боравак у вртићу. Оно што би била значајна мера, то је та бесплатна вантелесна оплодња, као и стопостотна исплата накнада трудницама", истиче Дубравка Филиповски из Одбора за права детета.

Од укупног броја парова који имају децу, сваки други има само једно дете. Пре једног века, мали број деце био је привилегија богатих. Данас су границе померене и ниске репродуктивне норме прихватају сви, без обзира на социјални положај.

"Проблем је што, баш као последицу ниских репродуктивних норми, имамо интензивно старење становништва. Нису могући велики помаци у броју живорођења с обзиром на то да имамо мали број жена у фертилном периоду, а биће их све мање", објашњава демограф Горан Пенев из Института друштвених наука.

У Србији се годишње роди око 65.000 деце, а умре више од 100.000 грађана. Уколико се тај тренд настави, према пројекцијама демографа, Србија би до 2060. године могла да има 4.900.000 становника, односно трећину мање него сада.