Устоличен владика аустријско–швајцарски

Устоличењу су присуствовали, између осталих, први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић, изасланик Ватикана нунције Петер Стефан Цубриген, представници дипломатског кора, као и верских заједница и цркава, али и многобројни православни верници.

Свету архијерејску литургију, у наставку, служио је патријарх српски Иринеј, уз саслужење више архијереја СПЦ и других помесних православних цркава.

Након чина интронизације, патријарх српски Иринеј је рекао да се ради о великом историјском догађају, подсетивши да је Свети архијерејски Сабор СПЦ пре неколико година формирао нову епархију за Аустрију, Швајцарску и Италију и да је за првог њеног епископа изабран досадашњи епископ ремезијански Андреј.

Патријарх српски Иринеј је рекао да новоизабраног епископа на новој дужности очекује велики посао, да организује епархију, црквени живот, окупи православни народ који живи у овом делу Европе око цркве и води путевима Светог Саве.

Такође, као други задатак он је навео неговање добрих односа нашег народа са државом Аустријом и њеним представницима и успостављање блиских пријатељских односа са њеном највећом верском заједницом римокатоличком као и са другим православним црквама и другим верским заједницама.

Епископ Андреј (Чилерџић) рођен је 1961. у немачком граду Оснабрику, као други син протојереја-ставрофора Добривоја Чилерџића и мајке Маријане.

Основну школу и гимназију завршио је у Дизелдорфу, а после матуре боравио је годину дана на Светој Гори.

Он је дипломирао на Богословском факултету СПЦ у Београду, а потом се замонашио у манастиру Високи Дечани.

У чин јерођакона рукоположио га је 1987, у храму Светог Саве у Дизелдорфу, тадашњи епископ западноевропски Лаврентије, затим у чин јеромонаха 1990.

Рукоположио га је епископ моравички и администратор епархије бачке Иринеј, а од 1992. године до избора за епископа ремезијанског био је сабрат обитељи Светоархангелског манастира Ковиља у епархији бачкој.

Од 1993. до 2005. службовао је као секретар Канцеларије за међуцрквене односе Светог Архијерејског Синода СПЦ у Београду.

У чин протосинђела произведен је 1999., а у чин архимандрита 2002. године, а за викарног епископа патријарха српског, са титулом епископа ремезијанског, изабран је на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора СПЦ 2011.

Од 2011. он је био шеф кабинета патријарха у Патријаршији у Београду.

Архијерејски Сабор СПЦ га је на свом редовном мајском заседању изабрао за епископа аустријско-швајцарског епархије Аустрије-Швајцарске-Италије и Малте са седиштем у Бечу.

Епархија са седиштем у Бечу обухвата и Италију и Малту, а успостављена је 2010, након издвајања из епископије средњевропске.

Епархијом, која броји око 300.000 верника, до скоро је руководио епископ бачки Иринеј.

У Бечу СПЦ тренутно има три храма, и једну цркву која је недавно добијена од римокатоличке цркве, а мора још да се преуреди како би почела богослужења.