Колико смо далеко од истополних бракова

Француска, Хаваји, Нови Мексико, Шкотска, Енглеска. Примамљиве туристичке дестинације, али и државе у којима две жене или два мушкарца могу законски пред матичарем да изговоре "да". То се сада може и у нашем комшилуку, у Хрватској. Колико је закон донет неколико стотина километара даље, заправо близу нас?

Према речима ЛГБТ активисте Предрага Аздејковића, потребна је велика храброст да на своја врата ставите једно презиме, а да унутра живе две особе истог пола.

"То је јавни каминг аут где ви целом свету кажете ко сте и шта сте. Али је одговорност нас активиста и самог друштва и државе да створи климу где ће се на то гледати као на један обичан корак", каже Аздејковић.

Да хомосексуални брак посматра исто као хетеросексуални, наше друштво није, нити ће скоро бити спремно, уверени су и активисти и социолози. Процењују да би најтеже то могли да прихвате традиционално оријентисани, ниже образовани, старији, они који живе на селу.

Социолог Владимир Вулетић истиче да је тешко преко ноћи остварити она права за која се ЛГБТ заједница залаже.

"Не само да је тешко и немогуће, него можда чак није ни потребно. Нека врста постепености је ту неопходна. Морају се правити компромиси који су и до сада прављени", сматра Вулетић.

Закон који у Хрватској омогућава истополни брак подржало је 89 посланика, а 16 је било против. У нашем парламенту мало посланика је хтело да коментарише такву одлуку. Још мање оних који су хтели да одговоре: Како би гласали ако би се исто питање нашло на дневном реду?

Посланик СПС-а Срђан Драгојевић каже да би свакако подржао такав предлог.

"Сматрам да људска права морају да се поштују, да је то у складу са европским законима. Не можемо прихватати европске законе селективно и онако како се нама допада, већ у целини", рекао је Драгојевић.

Посланик ЛСВ-а Бојан Костреш сматра да је изјашњавање српског парламента о том питању цивилизацијско питање.

"Србија ће кроз то морати да прође пре или касније. Нажалост, колико ја познајем Србију, мислим да ће то бити много касније него што се то дешава рецимо у Хрватској", наводи Костреш.

Сваки други грађанин у Србији сматра да је хомосексуализам болест коју треба лечити, показују истраживања. Више од 80 одсто испитаних не жели ЛГБТ особе у својој породици.

Колико смо одмакли од те статистике, показаће први тест заказан за септембар. Тада би требало да се одржи, због поплава одложена, Парада поноса.