Кад Југославија не остави тестамент

Југославија је поседовала велику имовину свуда у свету. Нешто је куповала, а нешто добијала на поклон. Имовину, по анексу Б уговора о сукцесији, сада дели мешовита комисија. Већи део, онај атрактивнији, већ је расподељен.

Професор ФПН-а Предраг Симић каже да је проблем настао када се поставило питање шта урадити са оним мисијама које је Југославија као једна од несврстаних имала у Трећем свету и које су и за Србију и за ове остале углавном неатрактивне, а често је реч о заиста значајним објектима нпр. у Африци, Азији и Латинској Америци.

Зграде бивше Југославије махом се налазе на атрактивним локацијама, простране су и скупе за одржавање. Док се државе не договоре шта ће коме припасти, то одржавање плаћа Србија. Процењено је да је продаја, понекад, боље решење.

Генерални секретар Министарства спољних послова Вељко Одаловић каже да је договорена продаја два објекта – у Бону и у Њујорку – за које ниједна од држава сукцесора није заинтересована.

"То је на задњем састанку мешовитог комитета договорено и ових дана ће се ући у реализацију. Први пут ће, у ствари, сукцесори, када је реч о имовини дипломатско-конзуларних представништава, поделити тај новчани део", навео је Одаловић.

Има и оних објеката који су у потпуном власништву Србије, а који су у веома лошем стању и годинама нису одржавани.

Директор Дирекције за имовину Јован Воркапић напомиње да је Републичка дирекција за имовину издвојила новац, односно да има га на свом рачуну, од закупа које добија, односно остварује овде у Србији.

Према његовим речима, један део иде на реновирање тих објеката као што је објекат у Паризу, за који је ове године издвојено 560.000 евра, а у том објекту могу да буду направљени станови за људе из дипломатије који сада изнајмљују станове.

Једно од питања које ће се ускоро решавати јесте статус имовине у Етиопији. Цар Хајле Селасије, наиме, поклонио је Југославији зграду у Адис Абеби, али о томе данас не постоји никакав траг.