Гимназија губи трку

После првог уписног круга, у средњим школама је остало више од 12.000 слободних места, знатно више него што је неуписаних ученика. Најтраженије су биле стручне техничке и медицинске школе, док је у гимназијама остало више од 1.000 слободних места.

Све, све, али занат! Крилатица из народног предања поново је актуелна, судећи по најновијим резултатима: неке стручне школе било је теже уписати него гимназије општег смера. Тако се у многим медицинским школама за само једно место пријавило и више од 10 ученика.

Шерифа Прељевић, директорка Медицинске школе у Новом Пазару каже да ученик који има најмањи број бодова - 86,24 поена довољно говори колико је школа квалитетна и какви им ђаци долазе.

Стицање возачке дозволе заједно са сведочанством средње школе, могуће је објашњење зашто је за само једно одељење техничара друмског саобраћаја конкурисало око 200 ученика.

Бојан Миновић, директор Машинско-електротехничке школе у Крушевцу истиче да већ након средње школе могу да се запосле, и да им је то једно од најуспешнијих предузећа "Југопревоз" као акционарско друштво, где су власници радници који примају своју децу.

"Школовање детета јесте терет на буџет породице, тако да верујем да је и та могућност да за четири године дете врло брзо почне да ради утицала на одлуку да се опредељују за средње стручне школе", каже менаџер ГИЗ-овог пројекта "Пословна оријентација", Марија Радовановић.

Аутори пројекта "Пословна оријентација" кажу и да су стручне школе ове године боље представиле ученицима за шта их школују и где, по завршетку, могу да се запосле. Тај осећај за маркетинг управо је оно што гимназијама недостаје.

"Гимназијалци полазе од тога да по природи ствари ми ћемо добити децу и сигурно ће се уписати, овогодишњи упис је показао да морају и они да почну да размишљају и кажу шта нуде јер ово је све тржиште", каже помоћник министра просвете Зоран Костић.

Како је из године у годину све мање ученика, боља промоција за многе школе није само домаћи задатак него и питање опстанка.