Крстић о изменама пензионог закона

Министар финансија је у изјавио Танјугу рекао да је Србија тада пропустила прилику и да сада не треба да седи скрштених руку.

Крстић је указао да су те измене неопходне за одрживост пензијског система и јавних финансија уопште.

Говорећи о подизању старосне границе за жене за одлазак у пензију, Крстић је навео да је у већини земаља у западној Европи то 67 година. Чак је и у Црној Гори та граница на 67 година.

"Код нас жене живе три године дуже од мушкараца, а у пензију иду три године раније. Ипак, и код нас старосну границу не треба мењати нагло, већ постепено. Ми бисмо до 2032. године требало да се прилагодимо новој стварности у којој живимо", рекао је Крстић.

Према његовим речима, иако српске јавне финансије нису у стању да се пореде са западноевропским, Србија ипак жели да усвоји праксу држава које имају олакшице за одлазак у пензију жена које су и мајке.

Крстић наводи да су измене и допуне о бенефицираном радном стажу усмерене ка томе да се укине бенефиција за оне који то објективно не заслужују.

"Примера ради, секретарица у војсци или у полицији нема разлога да остварује право на бенефицирани радни стаж, уколико то не остварује секретарица која ради било где другде", навео је Крстић.

Пенале за превремени одлазак у пензију није потребно усвојити само зато што је то европски стандард, већ и зато што се код нас нешто мање од трећине људи пензионисало, а да нису испуњавали услове, рекао је Крстић.

Министар финансија је рекао да у источној Европи практично нема земље која у јеку светске економске кризе, од 2008. до 2012. године, није предузела овакве или сличне мере.

"На пример, у Републици Српској услов за пензионисање жена је био 60, а за мушкарце 65 година у 2008. години, а у 2012. је та граница изједначена на 65 година за жене и мушкарце", навео је министар и додао да је исти случај са Хрватском.