Читај ми!

Без оцене огледних одељења у школама

Реформа средњих стручних школа траје од 2003. године, када су се појавили први огледни профили. Европска унија је Србији за то дала више од 20 милиона евра. Иако се оцена реформисаних профила очекивала после прве генерације, неке од њих проверава већ трећа генерација ученика.

Из средњошколских клупа право у предузећа. Ово је требало да омогући реформа средњег стручног образовања увођењем експерименталних одељења. Више праксе, а мање учења општих предмета, био је главни циљ огледних одељења.

"Ако смо га већ овако на мала врата после толико година превели у редован школски систем онда је требало задржати те предности огледа, јер шта смо сад направили? Направили смо да програм огледа који је прилагођен за око 20 ученика у одељењу, ви радите са 30 и више", каже Нада Трифковић, директорка Медицинске школе "Београд".

Да ли су ученици огледних одељења припремљенији за тржиште рада требало је да покаже већ прва генерација. Надлежни завод, до 2009. године урадио је анализу за само седам од око седамдесет профила.

"Завод за унапређење образовања и васпитања ради по налогу Министарства просвете, значи радили смо евалуацију оног тренутка када нам је министарство проследило допис. То је искључиво одлука Министарства просвете када ће да се пређе на евалуацију, односно превођење одлука у систем", каже Гордана Мијатовић из Завода за унапређење образовања и васпитања.

Додаје да закон каже да је рок пет година. "Међутим, зашто то није испоштовано је питање за Министарство просвете", истиче Мијатовићева.

Од 2010. године огледе оцењује други Завод - за вредновање квалитета образовања. Од тада је у редовну наставу преведено 38 профила, а осам профила није прошло тест. У тој институцији кажу да ће према новим правилима, усвојеним у мају ове године, статус огледа добити само програми оних профила за које нема података да ће дати жељене резултате.

"Утврдили смо да бар за половину ових огледних профила није било потребе да се огледа њихов статус зато што се ради о најобичнијим и потребним унапређивањима наставног плана и програма", истиче Јасмина Ђелић из Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Узор реформе био је немачки систем средњег стручног образовања који у тој земљи школује добро плаћену, квалификовану радну снагу.

У Србији, због слабе потражње на тржишту рада, већина ученика, која је похађала огледна одељења, наставила је школовање.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 24. фебруар 2026.
10° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом