Житељи Крупња чекају да их се неко сети

Да ли се чека усвајање закона о обнови, донаторска конференција или нешто треће, житељима Крупња је свеједно, желе само да им неко очисти блатњаве путеве, да се ојача корито Ликодре, да се поставе темељи нових кућа, али, пре свега, да им неко покаже да их није заборавио.

Председник Општине Крупањ Раде Грујић тврди да ће све кренути са изградњом када буде усвојен закон о обнови, преноси Танјуг.

Слободана Станића и његову породицу померање тла оставило је без крова над главом, што би га, да се догодило током ноћи, можда коштало и живота.

"Поплаве и клизишта срушила су ми кућу, а клизиште ми је са горње стране куће слетело, током дана, негде око два сата. Да је било ноћу, не бих ни био жив", објашњава Слободан.

Каже, долазиле су силне комисије, гледале штету, обећавале, међутим, за сада, ништа од свега тога.

"Време је своје учинило, ево већ четрдесет дана нико не долази, нико не поправља. Породицу нам чини шесторо чланова, а овде нема услова за живот. Рекли су да није могуће ово санирати због клизишта, али ја сам још у неизвесности", разочарано додаје Станић.

Златомир Пурешевић из крупањског насеља Жарковача потврђује да је све исто као и пре четрдесет дана.

"Све стоји, ништа није дирано. Обећавали су, али ништа још није решено", додаје Златомир.

Помоћ сада не стиже, али, сматра Златомир, за сада и није толико потребна, проблем је у ваздуху јер не може да се дише.

"Људи су се већ снашли, неки су у општинским становима, неки код фамилије и пријатеља. Ми који живимо овде - још је и блато, вода и прашина, ништа није очишћено и сређено. Морамо да трпимо и чекамо јер нисмо у могућности да то санирамо сами", објашњава Златомир.

Снежани Антонић и њеној породици поплаве и клизишта нису уништили кућу, имали су више среће од првог комшије, али ипак су и они морали да се иселе.

Констатује да се нешто ради, али сматра да је за два месеца, колико је прошло од поплава, то једно "ништа".

"Да ли ће шта бити боље, како ће? Организација је, по мени, на нули", каже Снежана.

Истиче да житељи Крупња страхују од сваке капи кише и подсећа да овогодишње изливање река у Крупњу није прво, пошто је слично, истина без померања тла, било пре 13 година.

"Важно нам је свима овде у Жарковачи да се утврди речно корито, јер ово је друга поплава. Ова иста поплава је била 2001. и исто ово урадила људима, уз мало мање катастрофе јер није било клизишта и блата. Од тада ништа није урађено са речним коритом", каже Снежана.

Тада би, каже, требало и да буде регулисано речно корито.

"Када је реч о кућама, тачно је да градња није почела изузев две куће, чека се закон о обнови и ми очекујемо да веома брзо после тога почне изградња кућа", каже Грујић у изјави за Танјуг.

Додаје да се у овом тренутку асфалтира пут.

"Река се враћа до Завлаке у речно корито. Корито није рађено, изузев онога што је прочишћено и истина је да је то све мало, али колико ја имам информације - веома брзо ће почети регулација реке", истиче Грујић.

Објашњава да житељи Крупња немају неке посебне потребе што се тиче хуманитарне помоћи, али да је сточна храна увек добродошла.

"Сточне хране нам треба увек. Гардероба нам више не треба, не знамо више ни шта ћемо с њом. Долази нешто од хране, није у оним количинама, али очекујемо да јењава", истиче председник Општине Крупањ Раде Грујић.

Време пролази, јесење кише и зима полако се приближавају, а житељи Крупња могу само да верују да ће им ускоро неко дати одговор шта ће бити с њима. Снежана Антонић 'чека неку комисију' и објашњава како због блата, прашине и смрада не може да дете од 15 месеци изведе напоље.

"Чекамо неку комисију, не знамо одакле, само да дође. Када ће доћи, питај бога. Ево, лето пролази, дани пролазе, шта ћемо зими, куда? Ја са троје деце, куда? Шта ћу када киша буде, и снег?", пита се Снежана.