Депоније гутају милионе

Државна администрација не успева да успостави систем сакупљања и прераде отпада.

"Невероватно је да Србија има капацитете за 33.000 тона у преради пет амбалаже, а да свега скупи 12.000 тона. Србија увози папир, нема пуну рециклажу старих возила, батерија, сијалица и то довољно говори о једном лишем односу и према ресурсима и према енергетској ефикасности", објашњава Синиша Митровић из Одбора за животну средину Привредне коморе Србије.

Смеће се гомила на депонијама и у природи уместо да се користи као сировина и енергент. Годишње се баци око 30.000 тона амбалажне пластике, која може да се преради и прода.

"За нас јесте то шанса зато што је код нас још увек о питању, рецимо, управљања отпадом, отпадним водама, могуће заинтересовати инвеститоре који би дошли и од животне средине у Србији направили себи профит. Мислим да је то велики потенцијал и да ту треба агресивније да наступамо", истиче директор Регионалног центра за животну средину у Србији Јован Павловић.

Произвођачи и увозници батерија, акумулатора, уља, електричних и електронских производа, већ неколико година обавезни су да плаћају еколошку таксу којом се преко Фонда за заштиту животне средине финансирала и рециклажна индустрија.

Фонд је укинут, наплата еколошке таксе је свега 20 одсто, а опстанак фирми које се баве рециклажом, доведен је у питање.

"Зато ће наш предлог бити да тај фонд поново постоји јер је глупо да имате еколошке таксе и паре које се скупљају за екологију, а да екологија од тога нема ништа и да то све иде на неку другу страну. То је ненаменско трошење средстава", наводи председник Одбора за заштиту животне средине Скупштине Србије Бранислав Блажић.

Процењује се да Србија, зато што не рециклира, годишње губи 50.000.000 евра. Прошле године прерађено је за четвртину мање отпада него 2012. године, а број запослених смањен је за око 2.000.