Млекари траже стару границу за афлатоксин

Захтев су Министарству пољопривреде упутили Удружење произвођача млека Србије, Централна асоцијација произвођача млека Војводине и Централно удружења одгајивача говеда сименталске расе, преноси Бета.

Председник Управног одбора Удружења произвођача млека Србије Љубиша Јовановић рекао је на конференцији за новинаре да ће последице по стање говедарства у Србији бити несагледиве ако правилник остане на снази.

Јовановић је истакао да је према светским стандардима количина од 0,5 микрограма афлатоксина по килограму млека апсолутно безбедна за здравље људи и да се тај ниво примењује свуда осим у ЕУ.

Додао је да су чланице ЕУ имале седам година на располагању за прелазак са 0,5 на 0,05 микрограма афлатоксина по килограму.

Према његовим речима, у прва два дана примене пооштреног правилника бачено 100.000 литара млека.

Четвртина млека не испуњава нови стандард

Председница Управног одбора Централне асоцијација произвођача млека Војводине Сања Бугарски рекла је да према незваничним подацима Управе за ветерину три четвртине млека произведеног у Србији испуњава стандард од 0,05 микрограма афлатоксина по килограму.

Бугарски је рекла и да не прете несташице млека пошто је пала потрошња у Србији због ниског стандарда становништва.

Навела је и да удружења захтевају од Министарства пољопривреде да одмах почне са котролом овогодишњег рода кукуруза и складишта у којима се чувају житарице, јер је проблем са афлатоскином у млеку настао због лоше сточне хране.

"Нису проблем краве, већ храна којом се хране", истакла је Бугарски.

Влада Србије је крајем фебруара 2013. повећала дозвољену количину афлатоксина у млеку за десет пута - са 0,05 на 0,5 микрограма по килограму, пошто је у јесен 2012. године утврђено да је због суше ниво тог отрова, који потиче од плесни, порастао у кукурузу којим се хране и краве.

Повећан ниво афлатоксина је касније утврђен и у млеку због масовне исхране крава неисправним кукурузом. Стручњаци наводе да афлатоксини оштећује јетру и друге органе.