Србија и "Креативна Европа"

Тродневни скуп на којем учествују стручњаци из Европе и домаћи културни посленици отворили су министар културе и инфоримисања Иван Тасовац и шеф делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт.

Тасовац је подсетио да је Србија, као прва земља ван ЕУ, потписала 19. јуна Споразум о учешћу у програму "Креативна Европа" и "тиме учинила још један важан корак у оквиру европских интеграција".

Ова конференција је прва активност Деска Креативна Европа Србија, који заједно са антена деском у АП Војводина чини тело за спровођење тог програма, а концепт је представљен и добио подршку Европске комисије у априлу у Бриселу, на билатералном скринингу за Преговарачко поглавље 26, које се односи на образовање и културу, рекао је Тасовац.

"Сарадња са европским институцијама посебно је значајна са аспекта размене искустава, знања, али и преиспитивања постојећих програмских и пословних модела институција и других организација. Такође је изузетна прилика за подизање капацитета и усавршавање професионалних стандарда", истакао је министар.

Најавио је да ће Министарство ускоро објавити Отворени позив за суфинансирање пројеката који су већ подржани од међународних и европских фондова и тако пружити неопходну националну подршку и стабилност финансирања за амбициозније пројекте у култури и уметности.

"То је нова мера културне политике, у циљу оснаживања међународне културне сарадње", рекао је Тасовац, додавши да ће Деск Креативна Европа деловати наредних седам година.

Амбасадор Девенпорт изразио је задовољство што присуствује почетку рада овог програма и честитао склапање Споразума о учешћу Србије у Креативној Европи, као и оснивање истоименог Деска.

"Цела Европа се радује новом програму који пружа више могућности за креативну размену и омогућава већу ангажованост свих сфера цивилног сектора у креативном развоју. Веома је важно што је Србија део овог процеса који ће додатно учврстити вашу позицију на културној мапи Европе", рекао је Давенпорт.

Културно богатство и потенцијал Србије 

Давенпорт је истакао да је ЕУ свесна културног потенцијала и богатства које Србија, "као земља на раскршћу Европе, са импресивном историјом, бројним културним установама, фестивалима, као и споменицима културе под заштитом Унеска, има да понуди".

Подсетио да институције у Србији имају искуства у сарадњи са партнерима у ЕУ на основу претходног програма културе, у којем је Србија учествовала од 2008. године, од када је ЕУ финансирала 39 пројекта из Србије у укупном износу од 1,2 милиона евра.

Посебно је поменуо пројекат "Невидљиви град" Дах театра, за промоцију толеранције и културне разноликости, затим награду ЕУ за књижевност Јелени Ленголд, као и чињеницу да је Србија била најуспешнија у аплицирању код фонда за превођење књижевних дела.

"Желим да вас охрабрим да наставите активно учешће како би и даље промовисали све домене српске културе. Тиме доприносите подизању угледа своје земље, циркулацији са колегама у Европи и чвршћој изградњи институција", рекао је Давенпорт.

Напоменуо је да се многи жале на сложене процедуре за апликацију, али је оценио да је корист од учешћа у овим програмима већа од уложених напора.

Подношење пријава за Креативну Европу већ је почело, а до сада је аплицирало 48 установа из Србије, рекао је амбасадор и свима пожелео срећу у процесу селекције.

"Надам се да ће српска влада што брже усвојити сет медијских закона који ће бити у складу са европском аудио-визуелном директивом, како би и организације из филмске индустрије имале приступ потпрограму Медија за финансирање аудио визуелних пројеката", истакао је Давенпорт.

Циљеве Креативне Европе, међу којима је на првом месту промоција разноликости култура и језика, представио је програмски менаџер Роб ван Ирсел, а о активностима Деска Креативна Европа Србија говорио је руководилац тог тела Димитирије Тадић.

Први панел на скупу посвећен је теми "Транскултурна европска сарадња - од институције до појединца", а модератор је Милена Драгићевић Шешић.

До 2. јула културни посленици из ЕУ и Србије разговараће о институционалном повезивању, регионалној сарадњи, улози коју имају појединци, неформалне групе, удружења и мреже у области културе, такође о развоју публике, мобилности и креативним индустријама, као и о практичним аспектима - аплицирању на конкурсе, процедурама програма и вештинама за управљање пројектима.