"Филтер" за академско поштење

Средње школе у свету последњих неколико година користе компјутерски програм који препознаје колико је у неком раду оригиналног, а колико цитираног и преписаног. Циљ је да се тинејџери науче да је плагирање забрањено, да се лако открива и да је казна висока, те да на то и не помишљају, нарочито ако мисле да студирају неки озбиљан факултет.

Да су у копи-пејст радовима кратке руке, ђаци Интернационалне школе у Београду уче од првог разреда основне школе. У средњој, све ђачке радове проверава софтвер. Добар матурски рад обично има три до пет одсто сличности са изворима. Граница коју не сме да пређе је 20.

"Тачно види по бојама и процентима где је направио сувише велике сличности, где је навео нешто у библиографији што се није појавило у тексту есеја", каже Бранка Срећковић Минић, координатор међународне матуре.

Софтвер делује и превентивно. Као што возачи прикоче када знају да их снима камера.

"Уколико се деси да дете преузме текст са Википедије и представи га као свој рад у менторском процесу, све то може да се среди. Проблем настаје ако ђак на крају, као свој финални рад, преда и даље исто то, а да није променио", каже Бранка Срећковић Минић.

Ако не промени, следе последице које нису за шалу. У ученички досије улази велики минус. Када систем једном забележи превару, средњошколац зна да су му врата добрих светских факултета затворена.

"Тако да потпуно разуме шта је то што се од њега очекује и пошто зна да су санкције изузетно битне за његову будућност, онда та деца јако брзо науче да то више не раде", каже координатор међународне матуре.

Програм за откривање плагијата се користи у последњих 10 година. У Србији је уведен тек на појединим факултетима.

Свакоме ко размишља о озбиљном академском звању, боље је да и не помишља да копира туђи рад, јер ће провере убудуће бити једноставне, а казне драстичне. Та лекција не учи се на сопственим грешкама.